На данашњи дан 1939. почео Други свјетски рат

У зору првог септембра 1939. године Њемачка је покренула план "Фалл Wеисс" и са око 1,5 милиона војника напала Пољску. Ово је означило почетак Другог свјетског рата који је однио животе више од 60 милиона људи широм планете.

Дана 25. августа 1939. године, остарјели њемачки војни брод преддреднот Сцхлесwиг-Холстеин упловио је у луку Слободног града Данцига. Званично, брод је тамо стигао како би обиљежио годишњицу њемачке побједе у бици код Танненберга у Првом свјетском рату. Са јарбола су се вијориле шарене заставе, док су морнари стајали у строју у бијелим парадним униформама, а месингана дугмад блистала су на каснољетњем сунцу.

Али брод је имао много злокобнију сврху. Док посматрачи то нису ни слутили, више од 200 припадника маринаца било је скривено испод палубе, припремајући се за намјерни и ничим не изазвани напад на Пољску.

У сивом јутарњем свјетлу 1. септембра 1939. године, брод се тихо помјерио на краткој удаљености од луке Данциг до мјеста званог Завој пет звиждука, насупрот малом пољском војном транзитном складишту на Wестерплаттеу.

Отворио је ватру у 4:43 ујутро, означивши почетак Другог свјетског рата, пише амерички Национални музеј.

Иза плана напада на Пољску крила се опсједнутост њемачког лидера Адолфа Хитлера идејом стварања „Лебенсраума” - животног простора за Нијемце на истоку. Ипак, Хитлер по свему судећи није сматрао да ће агресија на Пољску заиста покренути и свјетски сукоб. Попуштање западних сила у случајевима анексије Аустрије, Судета, а затим и цијеле Чешке увјерило је Хитлера да ће слична реакција бити и код инвазије на Пољску.

Уочи саме агресије, Хитлер је осигурао сарадњу са Совјетским Савезом потписивањем споразума Молотов-Риббентроп 23. августа. Тиме је осигурао да се Њемачка неће наћи у рату на два фронта против западних демократија и Совјетског Савеза. Овим споразумом осигурано је и прекрајање карте источне Европе по вољи Хитлера и Стаљина.

Француска и Велика Британија имале су споразум којим су Пољској гарантовале помоћ у случају њемачког напада.

„Од самог почетка требало је да ово буде другачија врста рата - рат не само освајања већ и уништења. Хитлер је 22. августа, непосредно пред инвазију, одржао говор својим војним командантима у Оберсалзбергу. У говору је рекао да је циљ рата физичко уништење непријатеља. Мушкарци, жене и дјеца пољског поријекла или који говоре пољски требало је да буду убијени без милости. Кампања је требало да буде спроведена 'с највећом бруталношћу и без милости’”, пише Национални музеј.

На сајту Националног музеја наводи се да су, према свједочењу Стурмбаннфüхрера Алфреда Наујоцкса у Нüрнбергу, Реинхард Хеyдрицх и Хеинрицх „Гестапо” Мüллер наредили операцију Химмлер како би Пољаци били представљени као агресори и како би се оправдао предстојећи рат.

Најзлогласнији од тих инцидената био је инсценирани напад на радио-станицу у Глеиwитзу, на њемачко-пољској граници, у ноћи 31. августа 1939. године. Локални шлески њемачки фармер Францисзек Хониок за којег се знало да је наклоњен Пољској, ухапшен је од стране Гестапа, дрогиран и убијен. Нијемци су се претварали да су Пољаци заузели радио-станицу и преузели контролу над њом; Хониоково тијело остављено је као „доказ”.

Била је то лаж од почетка до краја, али пропагандна машинерија Јосепха Гоеббелса убрзо је почела ширити приче о гнусном нападу. До јутра 1. септембра 1939. Хитлер је већ користио инцидент у Глеиwитзу како би оправдао инвазију на Пољску. Убрзо је услиједио напад на Wестерплатте, чиме је запечаћена судбина Пољске.

Борба је од почетка била неравноправна. Нијемци су за напад окупили војску од 1,5 милиона људи, заједно са 2.750 тенкова, 2.315 авиона и 9.000 артиљеријских оруђа.

Теоретски, Пољаци су имали војску од милион људи, али многи нису могли бити мобилисани. Они који јесу били мобилисани имали су застарјелу опрему и знатно мање наоружања — свега 4.300 артиљеријских оруђа, 210 тенкова, 670 танкета и 800 авиона.

Пољски план био је да главнину својих снага распореде на западу како би се одбранили од њемачких напада и чекају да Французи и Британци, с којима су Пољаци 31. марта потписали војни савез, нападну Њемачку са запада.

„Пољаци нису вјеровали да ће њихови савезници дозволити да их Нијемци прегазе без пружања помоћи. Погријешили су”, наводи Национални музеј.

Њемачка ће у нападу на Пољску користити и тактику коју је развио Хеинз Гудериан, названу Беwегунгскриег, односно рат покрета, који ће постати познат као блицкриг (Блитзкриег). Идеја је била да тенковске дивизије брзо напредују правећи рупе у пољској одбрани и чинећи маневре тако да шокирају браниоце и тотално разбију морал.

Француска и Велика Британија су трећег септембра објавиле рат Њемачкој, али на разочарање Пољака нису покренуле очекивани напад на територију Њемачке.

Упркос храброј борби против тако страшних и надмоћних снага, свака нада да би Пољаци могли издржати нестала је 17. септембра, када је Стаљин напао дио Пољске који му је припао према Пакту Молотов—Риббентроп. Совјети су напали с више од 450.000 војника, 4.736 тенкова и 3.300 авиона.

Пољска војска већ је била тешко ослабљена, а планови за организовање одбране на југу, код румунског мостобрана, сада су постали неизводљиви. Варшава се предала 27. септембра, уз коначни биланс од више од 20.000 погинулих цивила. Посљедњи организовани отпор сломљен је 6. октобра. Пољска се није формално предала, али је била окупирана; отпор ће наставити да пружа кроз тајне и партизанске организације, те кроз формирање војске у егзилу при савезничким снагама.

Први септембар 1939. године био је почетак пакла који ће резултирати разореном Европом и геноцидом над Јеврејима, Ромима, Пољацима, Русима, Србима и масовним злочинима над цивилима широм Европе. На Далеком истоку Јапан је починио геноцид над Кинезима и злочине над бројним тамошњим народима.

(Клиx/БН) Фото: Илустрација /Други свјетски рат