Хоће ли нови начин гласања повећати број неважећих листића?

На изборима у Босни и Херцеговини у претходних десетак година број неважећих гласова кретао се око шест одсто, али с обзиром на то да се ове године избори одржавају са новим технологијама и да је процес гласања компликованији, кључно је питање да ли се може очекивати већи број неважећих гласова него раније.

Оцјене о томе, а зависно од кога долазе, иду од тога да ћемо на овим изборима имати рекордно висок проценат неважећих гласова па до тога да ће тај број бити чак и смањен.

Аргументи које дају и једни и други су поприлично чврсти, и у овом тренутку готово је немогуће предвидјети шта ће се десити на сам дан гласања.

О овом питању поприлично су подијељени и политичари, али и аналитичари.

Иначе, аргументи оних који тврде да неће доћи до већег броја неважећих листића су и да више неће бити "намјерног уништавања" гласачких листића.

 Јавна је тајна, рецимо, да су на претходним изборима поједини бирачки одбори намјерно листиће чинили неважећим и то на начин да га пошарају, додају још један глас итд.

Те појаве нису биле масовне, али су се свакако дешавале и то у случајевима када том бирачком одбору не одговара како су грађани гласали.

Такође, на гласачке листиће дописивале су се и преференције, односно гласови за одређене кандидате, како би се они "погурали" на листи.

Колико је било неважећих гласова на претходним изборима?

Што се тиче претходних избора, на локалним из 2024. године било је 6,56 одсто неважећих гласова, а на општим двије године раније 6,65 одсто.

2020. године на локалним изборима било је 5,98 одсто неважећих гласова, а на општим 2018. године 6,63 одсто, док је на локалним изборима 2016. године било 5,99 одсто неважећих гласова.

Подсјећања ради, на предстојећим општим изборима бирачи више неће гласати са обиљежавањем X испред имена политичке партије и кандидата већ ће кандидатске листе на којима су раније гласали сада служити само за информације.

Уз те кандидатске листе добиће се посебан листић на којем ће са једне стране бити наведена имена политичких партија, а са друге бројеви.

Бирачи ће гласати на начин да ће обојити кружић испред политичке партије за коју желе да гласају и до три броја која ће практично бити имена кандидата, односно њихови редни бројеви на кандидатским листама.

За члана Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске гласаће се као и до сада и на гласачком листићу биће потребно обојити кружић испред имена кандидата за којег желе гласати.

Касније, те листиће са гласовима биће потребно ставити у посебну фасциклу и један по један их убацивати у скенер.

Због новог начина гласања у Републици Српској бирачи ће добити шест листића, а у Федерацији БиХ седам.

(БН/Независне) Фото: БН