Шта нам говоре слогани у кампањи? Од кампањске еуфорије до изборне празнине

Слогани ове кампање више откривају кризу политичке понуде него што нуде одговоре на стварне проблеме грађана: иза великих речи углавном не стоје ни јасне мере ни уверљиви резултати. Власт своју истрошену политику покушава да прикаже као снагу и заштиту народа, иако је управо она одговорна за многе нестабилности, одлазак становништва и урушавање поверења у институције.

Проф.др Деспот Ковачевић  

Почела је изборна кампања, а на делу је еуфорија без покрића. Партије и кандидати понудили су нам своје слогане. Сви су поносно ставили своје филтриране слике и с осмехом се загледали у будућност коју нам нуде.

Многи посланици који су ћутали цео мандат у скупштини коначно су проговорили у кампањи за нови мандат. Свашта смо чули првих дана кампање. Можда је ипак боље да су се држали изреке: „Боље је ћутати уз ризик да вас сматрају будалом него говорити и скинути сваку сумњу са тога“ (Морис Свицер, 1907).

Да се не бисмо бавили тривијалностима, пробајмо да видимо шта су спремали месецима и како су кренули да агитују за подршку. У овом тексту анализираћу само слогане, јер ће бити још времена за анализу стварног стања и учинака изборне кампање.

Слоган мора да буде окосница ваше кампање, ваша кључна порука бирачима о томе шта сте радили и шта планирате да урадите за грађане. Мора да буде и информативан и емотиван, да бирача привуче и покрене на размишљање. Свакако, оно најважније, мора да буде кредибилан, а то значи да иза вашег слогана заиста може да стоји ваше име и да ће грађани поверовати да то што сте предложили можете у будућности и спровести. Мора да буде и позив на акцију ако желите да покренете симпатизере, активисте и бираче да се укључе у вашу мисију.

СНСД је кренуо са слоганом „Увијек уз народ. Увијек уз Српску“.

Свако ко прати кампању може видети да из избора у изборе има све мање труда да иза њихових слогана стоји идеја и политички програм. Слоган не нуди ништа конкретно, сем што покушава да укаже на истрајност у борби. Стилски, слоган не би требало да има две реченице. Верујем да ћемо брзо после избора овај слоган заборавити, јер не нуди ништа аутентично нити мотивише бираче да због тога гласају. Нема ни онај маркетиншки моменат који би га учинио памтљивим.

Наравно, слоган није доминантан мотив за гласање, али би требало да буде одраз политике коју водите и предлажете.

Слогани попут „Побиједиће Српска“, „Снажна Српска“, „Српска прије свега“ говоре нам о националној политици коју треба водити, али, како напоменух, иза слогана мора да стоји и кредибилитет. Код ове партије у значајној мери изостаје. СНСД рачуна на партијску инфраструктуру и све досадашње механизме које су користили, а кампања им траје сваког дана мандата. Стога није ни за очекивати да им стварна изборна кампања и слогани одишу новом понудом и програмом.

С друге стране, главни конкуренти кренули су веома дисонантно. Свакако, највише се истиче кампања ПСС-а и Драшка Станивуковића „Сигурно. Премијер“. Слоган је везан за име покрета и истиче важну тему сигурности, која може да се односи на широк спектар потреба грађана: сигуран посао, сигурну плату, сигурност на улици, сигурност за децу и породицу, као и сигурност целе Српске. С друге стране, дизајнерски је урађено тако да се овај појам истиче, а за њим долази појам „премијер“.

Станивуковић јасно истиче своју амбицију и очекивање од избора.

С обзиром на то да није дошло до окупљања и одлуке да један опозициони фронт партија предложи Станивуковића за председника или члана Председништва, остаје јасно да је циљ постати премијер. Иако се премијер не бира директно на изборима, јасно је да од парламентарних избора зависи ко ће бити премијер. Још од Хелмута Кола, 1990. године, у политички маркетинг ушло је коришћење појма премијер, односно канцелар, у кампањама, како би бирач био позван да одлучи и о будућем премијеру.

У првим данима кампање у Републици Српској овај слоган истиче се на свим визуелним решењима, али му је једна од мана то што многи кандидати са листе ПСС-а у својим говорима и изјавама уопште не комуницирају ову поруку према бирачима.

Док ПСС нуди сигурност, СДС нуди правду.

Под слоганом „Правда се враћа у Српску“ покренули су кампању са кандидатима за све функције. Јасно је да грађане Српске мучи и неправда, али је велико питање да ли траже и очекују правду на изборима. Један од највећих проблема друштва јесте корупција, па би се под ту борбу могло подвести и очекивање правде.Слогани ове кампање више откривају кризу политичке понуде него што нуде одговоре на стварне проблеме грађана: иза великих речи углавном не стоје ни јасне мере ни уверљиви резултати. Власт своју истрошену политику покушава да прикаже као снагу и заштиту народа, иако је управо она одговорна за многе нестабилности, одлазак становништва и урушавање поверења у институције.Велика вредност и велики принцип, али за бираче често недостижан.

Делује да је СДС, без истраживања јавног мњења и дубинске анализе, одлучио да се води овим слоганом. Пратећи операционализацију овог слогана, већ се на терену видело да су кандидати почели сами да креирају своја визуелна решења са различитим слоганима од кровног.

СДС је препознатљива партија о којој скоро сви бирачи већ имају заузет став, па јој кампање нису приоритет пред изборе, али би свакако било добро да препознају политички моменат и очекивања бирача. После тесне победе Карана, дуел Блануше и Минића један је од најизазовнијих у целокупном изборном процесу.

У том дуелу сваки глас ће бити од великог значаја, па би кампања морала да се води тако да пробуди успаване и подстакне пасивне да изађу и гласају. Шанса СДС-а је у том дуелу, а са слоганом о правди неће покренути додатне бираче у овој трци.

Слоган мора да испрати велика кампања која ће указати на то како СДС нуди правду и шта ће предузети ако победи.

Друге партије су веома шарено и са много клишеа кренуле у кампању.

ДНС-НПС изабрали су слоган „Своји на своме. За снажну Српску“. За почетак, ово су два слогана. Први је аутентичан и долази из фразе која се често понавља међу српским народом о останку на своме, док је други већ виђен и више пута поновљен на изборима у Српској. Целокупан дизајн не разликује се битније од СНСД-овог, али су им и материјали који прате слогане препуни садржаја који оптерећује поруку.

На крају, велико је питање да ли Нешић и Бањац уопште могу да носе овај слоган као људи који могу да гарантују опстанак и останак „своји на своме“.

За разлику од њих, обе листе социјалиста делују потпуно некредибилно. Селак и СПС изашли су са слоганом „Породица. Правда. Понос“ и истакли то као вредности за које се боре. Ово свакако јесу вредности које треба да има једна социјалистичка партија, али је питање са којих позиција долази одбрана ових вредности у конкретном случају. Јасно је да Селак покушава да валоризује своју позицију министра правде, али, ако ћемо дати објективну оцену, јасно је да овај ресор није значајно допринео већој владавини права и правде у Српској.

Појам „правде“ значајно се користи у именима партија („Народ и правда“, „За правду и ред“), а овај пут има га и СДС. Свакако, најзначајнија тема јесте породица, с обзиром на демографске показатеље у Српској који говоре о драматичном смањењу броја становника. Ипак, не видимо шта Селак и СПС могу по том питању да ураде.

До сада нисмо видели да су предузели кораке, ни као партија ни као део владајуће коалиције, да се било шта промени. Ако су и покушали, резултати тога се не виде. О поносу нећемо овај пут...

Социјалисти (СП) направили су коалицију са остацима Демоса и НДП-а и славодобитно ставили слоган „Сложно за Српску“. Претходних година све партије су се осипале, а Демос су напуштали партијски прваци, тако да је сада прилично апсурдно да они позивају на слогу. Ако мисле на сложност у Српској, а немају слогу у својим редовима, онда је тешко да било ко поверује у овакав слоган.

За разлику од њих, Уједињена Српска изабрала је слоган „Добра, права, здрава“, што је памтљиво ако се добро промовише.

Ипак, старт кампање им је веома лош и мање видљив од других. То, наравно, не говори да ће цела кампања бити таква, али су из УС-а ушли прилично споро у ову кампању. Слоган има циљ у речима „права“ и „здрава“, али појам „добра“ није довољно јасан и не може се јасно повезати са било каквим политичким вредностима. 

Свакако, слоган „Здрава Српска“ могао би да буде добро решење, ако би постојали кредибилни и одговорни људи који га носе.
Народни фронт са слоганом „Српска која ради. Српска која побјеђује“ покушао је да повеже профил лидерке са својом поруком. Ипак, „Српска која ради“ није довољан и завршен слоган, а „Српска која побјеђује“ требало би да буде производ тог рада, али стоји прилично одвојено и тек се размишљањем може утврдити потенцијална релација.

Рекло би се да је то добар покушај да се укаже на начин на који се долази до циља, али недовољно креативан да постане јасан, недвосмислен слоган који се памти и погађа „мету“.

Недовољно је иновативан, али би се могао операционализовати кроз предлоге мера којима би будући рад довео до успеха. Ако је циљ био да се укаже на стручност и преданост Јелене Тривић, које су бирачи више пута наградили, онда је слоган могао то значајно снажније да прати.

На крају, али не и најмање значајно, нетипична политика Небојше Вукановића и листе За правду и ред донела је и слоган „храбро“, са подслоганом исписаним најситнијим словима: „до коначне побједе“. Све је писано малим словима, у минималистичком стилу.

Очигледан циљ био је да се укаже на храброст да се успротиви мање-више свим другим партијама, и власти и опозицији. Да ли је „храброст“ била „лудост“ или одважност да се искорачи, рећи ће резултати избора. Сигурно је да је изостанак једног опозиционог кандидата и Вукановићево истрчавање у трку допринело много лакшој изборној утакмици за кандидаткињу СНСД-а Жељку Цвијановић.

Наравно, демократско је право да се свако кандидује, али је стратешко размишљање неопходно да би се резултат остварио.

Слогани ове кампање више откривају кризу политичке понуде него што нуде одговоре на стварне проблеме грађана: иза великих речи углавном не стоје ни јасне мере ни уверљиви резултати.

Власт своју истрошену политику покушава да прикаже као снагу и заштиту народа, иако је управо она одговорна за многе нестабилности, одлазак становништва и урушавање поверења у институције.

Опозиција, с друге стране, говори о сигурности, правди, раду и храбрости, али без довољно прецизне приче о томе како би те вредности претворила у јавне политике. Ипак, поједини опозициони политичари јасно истичу своје циљеве и агитују за подршку.

Зато ће прави тест кампање бити тренутак када се угасе билборди и филтери: тада ће бирачи морати да одлуче да ли гласају за стварну промену или за још једну упаковану илузију.

За БН портал:

проф. др Деспот Ковачевић, Факултет политичких наука Универзитета Београд