Домаћа производња се гаси, док увоз увелико цвјета

Босна и Херцеговина за седам мјесеци ове године увезла је више од 18 и по милијарди марака робе, а извезла нешто више од 10 и по милијарди. Разлика је већа од осам милијарди марака, подаци су то Агенције за статистику БиХ. Економисти упозоравају-извозимо углавном сировине и производе мање вриједности, а увозимо скупље и прерађене производе. Без јаче домаће производње и озбиљне економске политике, стање може бити још теже. 

Босна и Херцеговина годинама више увози него што извози, а домаћа производња тешко прати потребе тржишта. Економисти упозоравају да се проблеми гомилају, док изостаје озбиљна и дугорочна економска политика.

“Махом извозимо сировине, полупроизводе, оне готове производе нижих цијена, а увозимо производе виших цијена, више додане вриједности и прерађевине. Један од разлога свакако, кад је ријеч о неким стратешким разлозима, је одсуство економске политике, на свим нивоима власти”, сматра економиста Игор Гавран.

“Ми увозимо телефоне иПхоне. Један иПхоне кошта преко 2.000 марака, а извозимо даску. Метар кубне даске је око 500 марака. Дакле, треба нам 5 м³ даске да би платили један иПхоне”, објашњава економиста проф. др Миленко Станић.

Док се из земље извозе сировине, дио домаћих производних капацитета годинама се гаси, а предузећа која опстају раде у све тежим условима.

“Жељезара, Коксара, рудници у Приједору, тешкоће у раду Глинице, Боксит у Милићима. То показује немар власти према озбиљним привредним капацитетима и показује да је укупан природни амбијент врло лош и да он не ствара услове да се иде даље и да напредујемо”, наводи Станић.

Посљедице такве политике осјећају и домаћи произвођачи, али и потрошачи. Када домаћи производ није цјеновно конкурентан, грађани са мањим примањима најчешће бирају оно што могу јефтиније да плате.

Економисти рјешење проблема виде у смањењу броја запослених у јавном сектору, већој домаћој производњи и снажнијој подршци државе.

“Морамо се усмјерити на производе високе технологије које подразумевају виши ниво знања, већи ниво технологије у односу на ове сировине које извозимо, дрвне сортименте. Босна и Херцеговина једино има суфицит у извозу дрвета и дрвних производа. 

Наравно, да би се то обезбједило није довољно само да привредници сами раде. Они очигледно морају и захтјевају озбиљну подршку економских политика и у погледу стимулација, упогледу пореских олакшица и у погледу рада економске дипломатије”, наглашава Станић.

- Без промјене тренутне политике, трговински дефицит није једини проблем који ће БиХ имати. Задуживање власти на свим нивоима и одлазак грађана дио су неповољног амбијента, упозорава Гавран.

“Јер и они домаћи привредници који послују сада успјешно и који и остварују неке резултате у спољној трговини могу такође са напусте Босну и Херцеговину и да крену да улажу и послују на неком другом мјесту јер је овдје, нажалост све мање перспективе”, мишљења је Гавран.

Већи извоз зато није само питање бољег економског резултата. То је питање стварања услова у којима ће се у Босни и Херцеговини производити, улагати и радити, умјесто да грађани одлазе у потрази за бољим и сигурнијим животом.