Нема информација о подизвођачима на кинеским пројектима

Надлежне институције у БиХ нису доставиле Детектору тражене информације о подизвођачима на великим инфраструктурним пројектима које у БиХ изводе кинеске компаније.

Детектор је податке о фирмама које су ангажоване као подизвођачи на великим кинеским пројектима тражио од “Аутоцеста Федерације БиХ”, “Аутопутева Републике Српске”, Министарства саобраћаја Републике Српске, Министарства господарства Кантона 10, предузећа “Хидроелектране на Требишњици” и “Хидроелектране Бистрица”, али су те институције, позивајући се на различита објашњења, дале негативне одговоре.

Од “Аутоцеста ФБиХ” су тражени подаци о извођачима и подизвођачима, врсти радова које изводе, као и промјенама подизвођача, и остале информације које се односе на изградњу дионице Почитељ – Звировићи на Коридору Вц. Ова дионица отворена је за саобраћај у септембру 2024.

“Аутоцесте” су доставиле информације које су до сада већ биле углавном познате – оквирне податке о дионици и извођачима радова, као што су “Цхина Стате Цонструцтион Енгинееринг Цорпоратион”, конзорциј “АзВирт” из Азербејџана, те о приватним фирмама ангажованим за услуге надзора.

“Аутоцесте ФБиХ” одбиле су Детектору дати на увид тражену документацију о подизвођачима тврдећи да она “укључује повјерљиве комерцијалне интересе треће стране”.

Како се види у рјешењу “Аутоцеста”, сагласност на уступање информација није дала компанија “Цхина Стате Цонструцтион Енгинееринг Цорпоратион”, јер би могла наступити штета “њеним легитимним комерцијалним интересима, као и интересима уговорних партнера”.

“Имајући у виду природу тражених докумената, уговорне обавезе повјерљивости садржане у међународним ФИДИЦ уговорима (међународно признати стандардизовани модели уговора у грађевинарству), као и изјашњење уговорне стране… оцијењено је да заштита повјерљивих комерцијалних интереса у конкретном случају претеже над интересом јавности за приступ комплетној документацији”, наводи се у одговору “Аутоцеста”.

Та институција је одбила и жалбу Детектора на ово рјешење.

Из организације Транспаренцy Интернатионал (ТИ) у БиХ, која прати потрошњу јавног новца у Босни и Херцеговини, кажу да имају доста искуства са одбијањем уговорних органа да доставе информације. Дамјан Ожеговић из ТИ-а објаснио је да та организација до сада има више од 350 пресуда у своју корист.

Подсјећа да, према Закону о јавним набавкама, извођачи морају уговорном органу да најаве да ли ће имати подизвођаче или неће. То значи да су подизвођачи саставни дио конзорцијума у ширем смислу. У том контексту, објаснио је, свако ко добија јавна средства за своје радове мора подлијегати контроли јавности.

“То што код нас јавни органи, односно уговорни органи у смислу Закона о јавним набавкама, ограничавају те информације јесте и више него неправилно, поготово када долази по тражењу. Чак је неправилно и што не објављују унапријед те информације, али не постоји ниједан законски основ да се те информације ускрате од објављивања”, објаснио је Ожеговић.

“Аутопутеви РС” без документације

Од Министарства саобраћаја и веза Републике Српске Детектор је тражио детаљне информације и документацију у вези са извођачима и подизвођачима на аутопутевима Бања Лука – Приједор, Вукосавље – Брчко и Бијељина – Брчко.

Иако је захтјев за приступ информацијама послат средином јуна, ни три мјесеца касније та институција није одговорила на питања, нити пружила повратну информацију.

Главни извођач на аутопуту Бања Лука – Приједор, који је у фази изградње, јесте кинеска фирма “Цхина Схандонг Интернатионал”.

Дионице Вукосавље – Брчко, које су у фази припремних радова, и Бијељина – Брчко, у фази изградње, граде кинеске државне компаније “Цхина Стате Цонструцтион Енгинееринг Цорпоратион” те “Цхина Оверсеас Енгинееринг Гроуп”.

Документе и детаљне информације о аутопуту Бијељина – Брчко Детектор је тражио и од “Аутопутева РС” с обзиром да су потписници уговора.

Из те институције је одговорено да немају уговоре између кинеских партнера и њихових подизвођача, као ни пратећу документацију.

“Напомињемо да је реализација пројекта изградње дионице аутопута Бијељина – Брчко, која је саставни дио стратешког, националног пројекта Републике Српске, аутопута Београд – Бања Лука, уговорена по принципу ‘финансирања, пројектовања и изградње’”, наводи се у одговору који је стигао Детектору из “Аутопутева РС”.

Хидроелектране на Бистрици

Од “ХЕ Бистрица” Детектор је тражио детаљне податке о анексима, подизвођачима и другим документима у вези са изградњом хидроелектрана на ријеци Бистрици.

Извођач радова је кинеска компанија АВИЦ, која се налази на црној листи САД-а због веза с кинеском војном индустријом. “ХЕ Бистрица” д.о.о. Фоча одбила је дати информације, уз образложење да се ради о повјерљивим подацима те заштити пословних интереса Друштва и пословних партнера.

Изградњом енергетског система “ХЕ Бистрица” код Фоче предвиђена је изградња три хидроелектране, чије је пуштање у пробни рад раније најављено за 2027. годину.

Информације Детектору нису дали ни из “ХЕ на Требишњици” у вези са изградњом “ХЕ Дабар”. Основни уговор закључен је између предузећа “ХЕ Дабар” Требиње и главног извођача “Цхина Енергy Гезхоуба Гроуп” (ЦГГЦ). Најављено је да ће у пробни рад бити пуштена 2027. године.

На Детекторов захтјев за приступ информацијама није одговорено ни из Министарства привреде Кантона 10.

Тражена документација односила се на “Вјетроелектрану Ивовик”, на чијој градњи су били ангажовани ПОWЕРЦХИНА (“Поwер Цонструцтион Цорпоратион оф Цхина”) и ГЕНЕРТЕЦ (“Цхина Генерал Тецхнологy Гроуп”). Та вјетроелектрана је завршена и пуштена у рад.

Ожеговић каже да иако закони предвиђају изузетке ниједан се не може односити на ускраћивање ових информација. Тако ни онај најчешћи на који се позивају, а то су комерцијални интереси треће стране, за које је рекао да нису оправдани и да су више стотина пута “падали” у судској пракси.

“Интерес јавности мора претежити. (…) Чак и уколико евентуално постоји неки утврђени изузетак са комерцијалним интересима, на примјер неки патенти или цијене неких репроматеријала, цијене рада или слично, те информације се могу изоставити од саопштавања, а не све тражене информације. (…) Јавни органи могу доставити уговор да анонимизирају дио информација које чак нису ни битне вјероватно јавности”, поручио је.

(Деректор)