Након двије деценије распродају фарму и одлазе из Српске!

Оно што гола статистика и проценти не приказују на папиру, на својој је кожи осјетио Младен Јошић из села Осиња код Дервенте. Након двије деценије мукотрпног рада и улагања, Младен је донио тешку одлуку — распродаје свих 31 грло са своје фарме, пакује кофере и са супругом одлази на сезонски рад у Аустрију.

Главни разлог за овај драстичан корак јесте пад цијене млијека која је од јануара смањена пет пута, али и потез прерађивача који му је преко ноћи смањио откуп са 460 на 256 литара. Вишак млијека од преко 200 литара Младен је био приморан дословно да просипа, јер откупа за њега више није било.

“Разлог је то што је цијена млијека од јануара пала пет пута. То нас је вратило неких 12 година уназад,” прича Младен за Агроклуб.ба, сумирајући године труда. “А ви знате за толике године колико је све поскупило. Више 100 марака не вриједи исто.”

Када економска реалност надјача емоције, остају само тешки избори. Младен је на својој фарми имао 31 грло. Неколико јуница је већ продао, а преостале 23 краве чека иста судбина.

“Најжаливије ми је било кад су ми из мљекаре са 460 литара смањили откуп на 256 литара. Шта ћу ја с оним вишком, да проспем 200 литара? Једне прилике су ме звали, 19. је био у мјесецу и кажу да неће долазити до краја мјесеца, 10-11 дана комплет да просипам“, прича Јошић.

Гледати како властити труд пропада, због вишкова у складиштима и масовног увоза, сломило је и најтврђу пољопривредну вољу. Уз овакву цијену млијека, трошкови производње надмашују сваку зараду, а опстанак је постао немогућ.

Три кћерке и мајка настављају живот на породичном имању. Најстарија кћерка је студентица у Бањалуци, средња похађа Средњу ветеринарску школу, док је најмлађа осми разред. “Није то лако сад све напустити и отићи, али хајде шта да радим,” каже Младен.

Прича породице Јошић тек је један од многобројних екстерних показатеља дубоке кризе у којој се налази бх. аграр. Када фармер у Дервенти, Приједору, Санском Мосту или Тузли угаси шталу, то није само статистички губитак једног газдинства — то је трајни нестанак радних мјеста у руралним срединама, додатно пражњење села и повећање зависности Босне и Херцеговине од увозне хране.

Сат откуцава: Хоће ли држава реаговати прије потпуног слома?

Представници четири секторска удружења, која обухватају чак 68 одсто укупне производње свјежег сировог млијека у БиХ (око 209 милиона литара годишње), поручују да је лопта сада на терену Савјета министара БиХ и Министарства спољне трговине и економских односа.

Захтјев за увођење прелевмана у распону од 0,38 до 3,19 КМ по килограму и царинских квота званично је упућен 23. септембра. Произвођачи траже хитан састанак и експресно покретање процедура, наглашавајући да сваки нови дан оклевања доноси нове угашене фарме и нове кофере спаковане за иностранство.

Разлика између трошкова производње и цијене по којој фармери продају млијеко из дана у дан постаје све већа и неодрживија. Питање на које институције БиХ морају што прије дати одговор више није колико ћемо млијека увести, већ колико ће уопште домаћих фарми остати до краја године уколико држава не стане иза својих пољопривредника.

(Агроклуб) Фото: БН/Илустрација