Број бирача за 30 година у БиХ се преполовио, колико људи овдје живи

Вијест да је излазност на овим изборима на редовним бирачким мјестима била 41,48 посто заиста може привући велику пажњу.Када се томе придодају гласови поште и мобилних тимова, та бројка евентуално може расти за још један посто. Иако се излазност у прошлости могла пратити кроз одређене трендове, ова је ипак аларм.

Босна и Херцеговина 07.10.2026 | 16:59

Број бирача за 30 година у БиХ се преполовио, колико људи овдје живи

Од првих послератних избора када је гласало 2.509.915 бирача од тада уписаних 3.033.921 бирача, односно 83 посто, излазност се до данас процентуално преполовила, пише <спан стyле="фонт-фамилy: ариал, хелветица, санс-сериф;"><стронг>Аваз

У односу само на изборе прије четири године излазност је пала за невјероватних 6,12 посто. Можда су изборне технологије онемогућиле преваре на начин да “мртви гласају”, да неко попуни по 50 изборних листића, али такве махинације су могле утјецати на максимално 1 до 2 посто укупне излазности.

Оно што је чињеница и што показују трендови од 2012. године, излазност на изборима је у евидентном паду, што показује тренд одласка становништва. Иначе, избори 2012. године су били први након што је Европска унија увела безвизни режим за држављане БиХ и тако олакшала процедуре одласка из државе.

Тако је 2012. године на изборе изашло 56,51 посто, двије године касније је износила 54,47 посто. Само 2016. године био је благи раст од 0,25 посто, а онда је 2018. године био нови пад за 0,7 посто.

Излазност је 2020. године износила 50,25 посто, а онда је двије године касније био благи раст од 0,16 посто, но онда се пад наставља. Прије двије године је на изборе изашло 48,14 посто бирача, да би се онда доживио пад од скоро седам посто.

Ако пратимо раније трендове, сасвим логично првих постратних година је била невјероватна излазност, због оптимизма након завршетка рата, а онда је почео пад, што због разочарења, што због компликованих процедура гдје су се грађани сами морали пријављивати да ће користити бирачко право, што је било на снази све до 2006. године.

Управо те 2006. године излазност је порасла за 9 посто и износила је 55,31 посто, што је био и стандард за наредних неколико изборних циклуса, све до стромглавог пада који креће након 2012. године.

Оно што забрињава је тешко да ће се она поправити, осим ако политички субјекти успију мобилизирати дијаспору у већем проценту да гласају. Број бирача од 1.414.007 јасно показује и да је БиХ далеко од 3,3 милиона људи који су живјели у овој држави док је био попис 2013. године.

Да ствар буде апсурднија, на овим изборима је у бирачки списак било уписано 3,4 милиона људи, што и не чуди јер су у бирачком списку сви они који живе по бијелом свијету, а нису се одрекли држављанства БиХ, а на изборима 1996. је био ријеч о бројки од 400.000 људи мање.

(БН/Аваз) Фото: Аваз/Гемини

Коментари / 3

Оставите коментар

Мирослав С.

07.10.2026 17:24

Ста би се требали одреци дрзављанатва Српске, да би неко био задовољан. На списку сам и ја, али не користим право да гласам у Српској, али гласам у дрзави којој плацам порез и њен сам дрзављанин. У ЕУ се сваста десава, ко зна ста це бити, па се сутра мозе десити да безимо, а где него код свог народа. Па сто бих се одрекао мог дрзављанства, кад је у Србији и Српској моја дедовина, истина јос увек није врацена у посед, од када су је Броз и комунисти отеки.

ОДГОВОРИТЕ

Само

07.10.2026 17:25

Лагано Стежи стежи док СТОКА не поцрка, А онда ће и Газда, Ако БОГ да,, Сав примитивни Шљам је дао глас Криминалцима и нека сад уживају, Немогу сбжве да опишем али тај примитивни Шљам има своје РаЗлоге одоше тражит Сто Марака у пензионерско што име Грбо послао од њихових Пара, Евпа кад је тако да Бог да да Вам грбави до Живота давао сваке 4 године по Ваших 100 КМ,

ОДГОВОРИТЕ