Србија: Боловања подлијежу ревизији ако послодавац то затражи

Папирне дознаке све више одлазе у прошлост, а податак да је запослени на боловању до послодавца стиже електронским путем. Дигитализација је, међутим, променила још један део процедуре о којем се много мање говори послодавац кроз систем може електронски да оспори оцену лекара и затражи поновну проверу боловања.

Боловање је годинама подразумевало добро познату процедуру, одлазак код лекара, потврде, дознаке и достављање документације фирми. Од почетка 2026. године тај процес за велики број запослених и послодаваца изгледа потпуно другачије.

Систем „еБоловање – Послодавац“ повезује послодавце, лекаре и Републички фонд за здравствено осигурање, па се потврде и извештаји о привременој спречености за рад размењују електронски.

Међутим, управо у систему постоји још једна функционалност која запосленима може бити много занимљивија од нестанка папирних дознака.

Послодавац може да уложи приговор

Од 1. априла 2026. послодавцима је омогућено да електронским путем подносе приговоре на оцене изабраних лекара и лекарских комисија, али и захтеве за поновну оцену и вештачење боловања.

Другим речима, ако послодавац сумња у оправданост конкретног боловања, постоји процедура којом може да тражи да се одлука провери. Важна нијанса јесте да дигитални систем није исто што и право послодавца да сам одлучи да боловање „не признаје“.

Послодавац не постаје лекар и не доноси медицинску одлуку. Он може да покрене прописану процедуру и поднесе приговор или захтев за поновно оцењивање, док о медицинском делу поступка одлучују за то надлежни здравствени органи и комисије. Систем му омогућава и да прати статус поднетих приговора и захтева.

Али постоји податак који послодавац не добија аутоматски

Управо овде долазимо до другог детаља који је важан сваком запосленом. То што послодавац електронски добија податке да је радник привремено спречен за рад не значи да аутоматски добија и комплетну медицинску документацију.

Закон изричито прописује да се податак о дијагнози, односно болести на основу које запослени остварује право по основу привремене спречености за рад, послодавцу чини доступним искључиво на захтев самог осигураника, уз мере заштите података. За полицијске службенике закон предвиђа посебно правило.

Дакле, послодавац може да зна да сте на боловању и да кроз законом предвиђену процедуру оспори оцену, али то не значи да добија слободан приступ вашој дијагнози. То је разлика коју запослени често мешају.

Дознаке се достављају електронски

Када изабрани лекар утврди привремену спреченост за рад, потврда се издаје у електронском облику и аутоматски постаје доступна послодавцу кроз систем. Исто важи и за извештај који је потребан ради остваривања права на накнаду зараде. Због тога за запослене код послодаваца на које се систем већ примењује престаје класична обавеза доношења папирне потврде на начин који је постојао пре увођења еБоловања.

Ипак, постоји један детаљ који је тренутно важан: обавеза коришћења система за предузетнике који запошљавају раднике почиње 1. јануара 2027. године, док је за остале послодавце обавезна електронска размена већ уведена. Дигитализација је зато боловање учинила једноставнијим за запосленог, али истовремено и прегледнијим за послодавца.

Папири више не путују од ординације до фирме, али ни боловање није поступак у којем послодавац нема никакав механизам ако сматра да постоји разлог за проверу. Може да затражи проверу, само што коначну реч о здравственој оправданости нема фирма, већ здравствени систем.

(Директно.рс) Фото: АИ илустрација