Теслино пророчанство: Ево шта нас чека до 2035. године

Када је Никола Тесла пре скоро сто година говорио о будућности, многе његове идеје звучале су толико необично да их је било тешко замислити.

У времену када није било интернета, паметних телефона, друштвених мрежа ни савремених рачунара, Тесла је описивао технологије и промене у друштву које данас делују готово свакодневно.

Неке од његових визија остале су само занимљиве идеје, док се друге заиста могу повезати са оним што данас користимо и посматрамо. Управо због тога поједине Теслине изјаве из прошлог века и данас привлаче пажњу.

Посебно су занимљиве његове речи о уређајима које ћемо носити уз себе, бежичној комуникацији, аутоматизацији рада и начину на који ће информације стизати до људи.

Телефон у џепу који је Тесла описивао 1926. године

Једно од најпознатијих Теслиних предвиђања односи се на комуникацију. У интервјуу за часопис "Цоллиер'с" 1926. године говорио је о малим уређајима који би омогућили људима да разговарају и размењују слике без обзира на то колико су удаљени.

Тесла је описивао свет у којем ће човек моћи да носи такав уређај са собом, готово као део одеће или личних ствари.

У време када су комуникацију омогућавали телеграф и телефонске линије, оваква идеја деловала је веома далеко од стварности. Данас, међутим, готово свако носи уређај који омогућава управо оно што је Тесла описивао - разговоре, слање фотографија, видео-позиве и приступ информацијама са било ког места где постоји мрежа.

Наравно, Тесла није описао савремени паметни телефон са свим његовим функцијама. Његова идеја била је шира - предвидео је да ће бежична комуникација постати лична, преносива и доступна на огромним удаљеностима.

Говорио је и о загађењу и заштити животне средине

Тесла је размишљао и о последицама технолошког и индустријског развоја. У својим текстовима и интервјуима говорио је о будућности човечанства, потрошњи ресурса и потреби да се природа заштити.

Једна од његових визија односила се на чистију и одговорнију будућност. Данас су загађење, квалитет воде, заштита мора и климатске промене међу темама које имају велики значај широм света.

Због тога се поједине Теслине мисли о односу човека и природе често посматрају из савремене перспективе. Ипак, важно је разликовати оно што је Тесла заиста рекао од каснијих интерпретација које су се годинама шириле интернетом.

Роботи ће преузимати све више послова

Још једна његова идеја данас звучи посебно познато - аутоматизација рада.

Тесла је веровао да ће машине и роботи временом преузимати све већи део физичког рада. Данас се та промена може видети у фабрикама, складиштима и различитим индустријама, где роботи обављају послове који су некада били резервисани искључиво за људе.

Развој вештачке интелигенције додатно је променио ову слику. Савремени системи не могу само да извршавају физичке задатке, већ могу да обрађују текст, анализирају податке, препознају слике и учествују у процесима који су се некада сматрали искључиво људским.

Теслина идеја зато данас више не звучи као далека будућност, већ као процес који се одвија пред нашим очима.

Предвидео је свет у којем информације путују без граница

Тесла је посебну пажњу посвећивао бежичном преносу информација. Веровао је да ће технологија омогућити људима да буду повезани без обзира на физичку удаљеност.

Данас догађаје из готово било ког дела света можемо пратити у реалном времену. Вест, фотографија или снимак могу за неколико секунди стићи до милиона људи.

То није потпуно иста технологија какву је Тесла замишљао, али основна идеја - уклањање физичке удаљености између људи и информација - веома је блиска свету у којем данас живимо.

Од Теслиних идеја до савремених експеримената са мозгом

Једна од најнеобичнијих тема која се повезује са Теслиним визијама јесте могућност да људске мисли једног дана буду повезане са технологијом.

Тесла је био фасциниран људским мозгом и могућностима будућих технологија, али тврдњу да је конкретно предвидео савремене мождане интерфејсе треба узети са резервом.

Данас компаније и истраживачке институције заиста раде на технологијама које могу да региструју мождане сигнале и користе их за управљање рачунарима или другим уређајима. Међутим, то није исто што и дословно "читање мисли".

Граница између мозга и рачунара свакако се помера, али наука још није стигла до света у којем се нечије мисли једноставно приказују на екрану.

(Она.рс) Фото: Wикипедиа