Због анксиозности и депресије све више људи тражи помоћ

Анксиозност и депресија представљају најчешће разлоге због којих се грађани обраћају за помоћ, млади су отуђени у дигиталном свијету, одрасли преоптерећени егзистенцијалним притисцима, а старији су често физички изоловани, изјавио је Срни начелник Центра за ментално здравље у Источном Новом Сарајеву Слободан Ного.

Ного је поводом Свјетског дана менталног здравља рекао да су убрзан темпо живота, хронични стрес и трауме довели до значајног пораста ових поремећаја.

Он је навело да су дјеца и млади под огромним утицајем вршњачког мишљења и друштвених мрежа, наводећи да наставници, професори и вршњаци први примјећују када се основац или средњошколац повуче, када му опадне успјех или постане агресиван.

Ново је рекао да се млади често плаше да се повјере родитељима или наставницима, због чега је нагласио значај разговора са стручњацима јер се већина поремећаја менталног здравља развија у том преломном периоду.

Он је навео да је породица прва линија одбране, али да често из незнања симптоме депресије тумаче као љеност или безобразлук, посебно код тинејџера.

Ного је указао и на значај организовања редовних радионица у школама, факултетима, предузећима и удружењима пензионера о управљању стресом и препознавању раних симптома анксиозности.

"Када им се кроз школу, радионице и примјере из праксе покаже да је одлазак у Центар за ментално здравље једнак одласку код стоматолога, смањује се стигма. Центар нуди стручан, неутралан и повјерљив простор. Када млади знају да постоји мјесто гдје их неко слуша без осуђивања, етикетирања и кажњавања, спремност да проговоре о проблему драматично расте", истакао је Ного.

Он је нагласио да, без обзира на године старости, људи и даље лакше одлазе љекару због физичких тегоба, попут главобоље, стомачних проблема, лупања срца, несаница, него што признају да је узрок у емоционалном терету.

Према његовим ријечима, многи пацијенти долазе у Центар тек када симптоми постану толико изражени да им озбиљно наруше свакодневно функционисање, радну способност и породичне односе.

"Помоћ би требало потражити када примијетимо да особа више не може да испуњава основне обавезе, када дијете нагло попусти у школи и бјежи са наставе, одрасла особа прави грешке на послу или не може да устане из кревета, а старија особа запоставља личну хигијену и исхрану", навео је Ного.

Затим, када се особа повлачи из друштва, губи интересовање за ствари које су раније доносиле радост, те исказује раздражљивост или изливе бијеса, размишља или говори о самоповређивању, има суицидалне идеје, посеже за алкохолом и супстанцама.

Он је навео да Центар за ментално здравље, као кључни стуб примарне здравствене заштите у оквиру Дома здравља Источно Сарајево, пружа свеобухватну подршку и услуге становницима општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново.

Ного је рекао да Центар има око 3.000 корисника који користе услуге психолога, логопеда, психијатра, социјалног радника.

Он је истакао да Центар располаже комплетним, снажним и мултидисциплинарним тимом који у потпуности испуњава медицинске нормативе за заштиту менталног здравља у заједници.

(Срна) Фото: Илустрација/АП