Прича о економском напретку празно слово на папиру

Платом у Босни и Херцеговини нису задовољни ни радници ни послодавци. Званична просјечна нето плата према подацима Агенције за статистику БиХ износи 1.706 КМ. Међутим, иза ове цифре крије се горка реалност — већина радника у БиХ ради за знатно мањи износ, а чак 65 одсто свих запослених у БиХ зарађује испод државног просјека.

Највећи број радника чија су примања испод просјека запослен је у реалном сектору — угоститељству, грађевинарству, трговини и прерађивачкој индустрији.

Синдикат: Више од 180.000 радника у Републици Српској ради испод просјека

На недавно одржаној конференцији у Бањој Луци, предсједник Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић истакао је да двије трећине запослених не досеже износ просјечне републичке плате, што представља више од 180.000 радника у Републици Српској.

Зараде у привреди су, како наводи, у просјеку ниже за 200 до 400 КМ у односу на званични просјек. Станковић је поручио да се фокус коначно мора помјерити са „минималца за голо преживљавање“ на плату која омогућава достојанство:

„Поред основних животних потреба, исхране, становања, образовања и здравствене заштите, морамо нормално живјети. Да не гледамо како да сваки фенинг који зарадимо утрошимо на основне потребе, него једноставно да живимо, остајемо и радимо у Републици Српској. Тај дио акумулиране добити предузећа мора да се прелије и на плате самих радника.“

Послодавци упозоравају: Прерађивачка индустрија изгубила 5.000 радника

Иако у Унији послодаваца Републике Српске не споре да плате морају расти, упозоравају да административно наметање повећања без покрића у реалном сектору може угрозити сама радна мјеста. Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић изнио је алармантан податак из извозно оријентисаног сектора:

„Прерађивачка индустрија Републике Српске у посљедње три године изгубила је око 5.000 запослених. Просјечна плата у овом сектору износи око 1.400 КМ и знатно је испод републичког просјека.“

Шкребић истиче да економски потреси у Европи директно погађају домаће извознике те да се рјешења морају тражити у складу са макроекономским показатељима како би предузећа уопште опстала.

Трка плата и цијена: Потрошачка корпа одлетјела у небо

Колико је куповна моћ грађана девастирана у протеклим деценијама најбоље показују званични упоредни подаци. Примјера ради, 2009. године просјечна плата износила је 790 КМ, док је потрошачка корпа у истом периоду стајала на 1.396 КМ. Од тада до данас, плата је порасла за 479 КМ, али је потрошачка корпа скочила за чак 1.597,50 КМ!

Овакав јаз створио је опасан економски зачарани круг. Професор Економског факултета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић указује на проблем масовог одлива радне снаге због ниских примања.

„С једне стране имате одлив радне снаге и дефицит који се већ манифестује у озбиљном обиму, а с друге стране ти радници дјелимично и одлазе због нижих зарада. Сузбијање праксе исплате плате ‘на руке’ и пријављивање пуног износа побољшали би положај запослених, њихова будућа пензијска примања и кредитну способност.“

Млинаревић сматра да држава мора хитно интервенисати смањењем доприноса на плате и грантовима за модернизацију производње, како би послодавци уопште могли поднијети веће зараде.

Док званичници кроз статистичке извјештаје пласирају причу о расту примања, порука са бањалучке конференције је јасна: све док двије трећине радника ради за износе који не покривају ни половину потрошачке корпе, прича о “економском напретку” остаје само празно слово на папиру.

(Бука/БН) Фото: БН