Референдум у СЛО глас народа, а код нас излизана фраза

Прошли су избори у Босни и Херцеговини и референдуми у Словенији, а резултати су показали два потпуно супротна лица демократије – њихове колоне на биралиштима и наш историјски минимум излазности.

Док Словенци оловком директно кроје законе, многи наши бирачи нису изашли ни да кажу какву власт желе. Како је референдум у Словенији постао глас народа, а у Републици Српској тек излизана политичка фраза?

Словенци сатима чекали да гласају

Сати чекања на биралиштима и колоне грађана који желе да се њихов глас чује – тако је изгледао референдумски дан у Словенији. Грађани истичу да је излазак на биралишта њихова обавеза и начин да се контролише власт.

„То је дужност, воља народа и највиши облик демократије. Прво народ треба да каже своју вољу, а послије ћемо видјети колико ће политичари то поштовати“, каже један од грађана, док други поручује: „Сви заједно би требало да направе нешто за нас, зато што их плаћамо и зато су и изабрани.“

Избори у БиХ: Апатија и незаинтересованост

С друге стране, на изборима у БиХ забиљежена је слаба излазност, незаинтересованост и апатија бирача. Ако повучемо паралелу, видимо да Словенци своје политичаре држе под контролом, док код нас политичари држе народ у мрежи уцјена и страхова. Како се из тога извући, појашњава директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) Зијад Бећировић.

„Словенија показује да се демократија не завршава изласком на изборе – без обзира на то да ли су парламентарни, предсједнички или локални. Она подразумијева активне грађане, одговорне институције и свијест да је сваки глас важан. Босна и Херцеговина мора развијати политичку културу у којој грађани одлучују слободно, на основу властитих увјерења, а не под притиском, из страха или због личних интереса. Политика се не мијења ћутањем, него активним учешћем грађана. Када грађани одустану од политике, простор препуштају онима који је користе за остваривање властитих интереса“, истиче Бећировић.

Референдум у Српској излизана фраза

Референдум је у Словенији важно животно питање за грађане, а у Републици Српској потпуно излизана политичка фраза која годинама одзвања само са предизборних трибина. Тако је предсједник СНСД-а Милорад Додик још у септембру 2014. године поручивао:

„Да изађемо са нашим програмом и да кажемо у Босни и Херцеговини: вратићете нам порезе, вратићете нам индиректне порезе, вратићете нам суд! Укидање закона... Нећете? Одлично, нећете, има референдум!“

Политиколог Велизар Антић објашњава да се код нас сам појам референдума везује искључиво за крупна политичка питања и независност Републике Српске.

„Ми у Босни и Херцеговини имамо страх од ријечи референдум, а то је нешто најбоље што демократија пружа – да заиста питате народ шта мисли о одређеном питању и проблему“, наводи Антић.

Власт обесмислила референдум

Власт у Републици Српској извлачи референдум као кеца из рукава чим наиђе на проблеме. Тако је у августу прошле године Народна скупштина расписала изјашњавање народа против одлука Кристијана Шмита, пресуде Суда БиХ и одузимања мандата Милораду Додику. Расписали, па повукли. Једини одржани референдум је онај из 2016. године о Деветом јануару, али је и то било политичко, а не егзистенцијално питање, сматра адвокат Ђорђе Васић и упозорава да разлога за народно одлучивање има напретек.

„Имамо вијест да је Термоелектрана Угљевик престала са радом, а добили смо и обавјештење Градске топлане да нећемо имати адекватно гријање ове зиме. Остајемо без могућности да задовољимо основне људске потребе кривицом носилаца власти. Ако грађанин коме су угрожена основна људска права не може да буде мотивисан да утиче на носиоце власти, не знам шта је још потребно да се деси. Ипак, код народа генерално постоји дефетизам, апатија и песимизам, јер не виде начин како да нам буде боље“, упозорава Васић.

Словенци дјелују, грађани Републике Српске чекају

И док Словенци на биралиштима кроје законе по својој мјери, грађани Републике Српске ћутке чекају зиму, питајући се хоће ли имати струју и гријање. На изборима су могли нешто промијенити, а нису. Све док бирачи не схвате да су они ти који бирају и контролишу власт, демократски алати остаће само мртво слово на папиру, а одлуке о нашим животима биће препуштене политичким елитама на милост и немилост.

(БН) Фото: БН