Копија хиландарског храма у Бијељини што вјернија оригиналу на Светој Гори

- Професор Архитектонског факултета у Београду Ненад Шекуларац изјавио је Срни да ће копија хиландарског саборног храма у Бијељини у потпуности одговарати историјској вјерности, уз поштовање савремених прописа, те истакао да очекује да конкретна реализација пројекта почне на прољеће.

Он је рекао да овај пројекат не би било могуће остварити без подршке Републике Српске и града Бијељина, будући да је ријеч о подухвату који захтијева значајна финансијска средства и дужи период за реализацију.

Шекуларац, који је као стручњак директно ангажован на обнови манастира Хиландара од 2004. године, указао је да ће главни изазов бити да се прелијепи саборни храм, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, изведе у облику у каквом је првобитно био саграђен на Светој Гори.

Он истиче да је ово и прилика да се обнове неке заборављене вјештине, али да поједини елементи неће бити идентични, те као специфичност наводи да ће у бијељинској копији бити олтарска преграда каква је била у вријеме краља Милутина.

Шекуларац каже да нацрти за само извођење за сада не постоје, али ће бити израђени у наредном периоду, те напомиње да је изградња започета према пројекту који је добио грађевинску дозволу, али без детаљног извођачког пројекта.

"Наш задатак биће да га израдимо тако да у потпуности одговара историјској верности, али уз поштовање савремених прописа и захтева корисника", рекао је Шекуларац, који је у овом пројекту задужен за технолошки дио и као консултант млађем колеги Николи Мацуту како би све било реализовано што вјеродостојније.

ИЗАЗОВ ИЗВЕСТИ ШТО ВЈЕРОДОСТОЈНИЈЕ ЕЛЕМЕНТЕ ХРАМА

Он подсјећа да је на самом хиландарском храму посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице током историје интервенисано у више наврата, односно прво је дограђен трем, који је касније затворен, као и да је постављена надстрешница изнад западног улаза.

Шекуларац указује да је првобитни, прелијепи камени иконостас замијењен дрвеним барокним иконостасом који га заклања, као и да је под у олтарском простору преправљан неколико пута и уведено гријање у цијелом храму.

"Сада имамо јединствену прилику да у размери 1:1 реализујемо елементе за које се у литератури наводе различите претпоставке о начину градње. Пре свега мислим на изградњу спољне припрате, која се често назива Лазаревом припратом", истакао је он.

На овај начин, каже он, кроз практичну реализацију, моћи ће да се провјере, потврде или оповргну поједине претпостављене тезе о томе како је храм првобитно грађен и сукцесивно прошириван.

Шекуларац истиче да ће у овом градитељском подухвату бити изазов извести оно што је тадашњим мајсторима било једноставно, јер се данас више не гради на тај начин, попут специфичних слогова опеке и комбинације камена и опеке на фасади и фасадним вијенцима.

"Ипак, сматрам да ће највећи изазов бити извођење кришкастих купола какве постоје на саборном храму. Не сећам се да сам у скорије време видео да их је неко изводио, а сведоци смо њиховог постојања на прелепом Хиландарском саборном храму и у Цркви Христа Спаситеља у Пољу /црква Хора/ у Цариграду", рекао је он.

Шекуларац сматра да ће то бити изванредна прилика да се кроз саму градњу провјере волуметријске и технолошке анализе, али и да се обнове неке заборављене технолошке вјештине и обуче радници за њихово извођење.

ПОЈЕДИНИ ЕЛЕМЕНТИ НЕЋЕ МОЋИ БИТИ ИЗГРАЂЕНИ ИДЕНТИЧНО

Он је указао да, нажалост, поједини елементи неће моћи да буду изграђени идентично као на хиландарском храму.

Шекуларац напомиње да у Хиландару постоје прелијепи стубови великих димензија у наосу и припрати, али да би њихова израда од камена данас била изузетно скупа, а због савремених прописа и конструктивних захтјева, више их није могуће извести у оригиналном материјалу.

Чак и када би то било изводљиво, напомиње он, представљало би огроман и технолошки изузетно захтијеван подухват, с обзиром на то да су оригинални стубови клесани из једног блока димензија чак 120 пута 120 пута 540 центиметара, па ће због свега тога ови стубови сада бити реализовани у другим материјалима.

Он каже да ће, према договору са Његовим високопреосвештенством митрополитом зворничко-тузланским Фотијем и протојерејем-ставрофором Милошем Тришићем, бити изведена олтарска преграда каква је била у вријеме краља Милутина.

"На тај начин ће цео олтарски простор са фреском `Богородице Шире од небеса` много више доћи до изражаја", нагласио је Шекуларац и додао да ће и осликавање фреско техником бити изузетно захтјеван технолошки подухват. 

(Срна) Фото: Срна