Ко ће од министара мандат посланика ставити у мировање?

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине ускоро ће потврдити резултате избора и одређени број званичника који су добили мандат посланика, а који се налазе на извршној функцији, по свему судећи, замрзнуће своје мандате, односно остаће на позицијама министара, али се неће одрећи мандата.

То је омогућено измјенама Изборног закона БиХ из марта 2024. године, које је наметнуо Кристијан Шмит. 

У позицији да могу замрзнути мандат, а када је ријеч о нивоу Босне и Херцеговине, тренутно су Срђан Амиџић, министар финансија и трезора, затим Елмедин Конаковић, министар спољних послова, а ту су и Зукан Хелез, министар одбране, као и Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара БиХ.

Сви они су, осим тога што су министри, били и на листама на недавно завршеним изборима и освојили су мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Поред њих, ту су и бројни други министри на кантоналном и ентитетском нивоу који такође имају освојене мандате и који након потврђивања резултата избора имају избор да ли мандат да замрзну или да га се у потпуности одрекну.

"Лице које је изабрано у законодавни орган на било којем нивоу власти у Босни и Херцеговини, а на основу претходног мандата обавља извршну функцију и одлучи да је настави, дужно је да свој мандат у законодавном органу стави у мировање прије конститутивне сједнице законодавног органа у који је изабрано док се друго лице не именује на исту извршну функцију или док не поднесе оставку.

У периоду у којем мандат мирује, мандат се додјељује сљедећем кандидату с листе с које је изабрано лице с мандатом у мировању", пише у Изборном закону Босне и Херцеговине.

Након што престане обављати извршну функцију, изабрани члан законодавног органа који је свој мандат ставио у мировање може поново обављати мандат, под условом да поднесе писани захтјев Централној изборној комисији БиХ најкасније у року од осам дана од дана престанка обављања извршне функције.

Иначе, раније, прије 2024. године није била могућност замрзавања мандата. Изборни закон БиХ у том дијелу говорио је да "једно лице може вршити највише једну непосредно изабрану јавну функцију или највише једну непосредно и једну посредно изабрану функцију.

Неспојиво је истовремено вршење ових функција са вршењем функција у извршним органима власти. Такође је неспојиво истовремено вршење више од једне функције у извршним органима власти."

Образложење за измјену закона и замрзавање мандата било је да би се ријешио проблем неспојивости функција јер су раније појединци имали двије функције, односно имали су мандат министра, али су били и у мандату у парламентима, углавном у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Таква ситуација, рецимо, била је са Денисом Звиздићем, који је као предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине на изборима 2018. године освојио и мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Касније, конституисањем Парламентарне скупштине БиХ Звиздић је чак изабран и за предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, а то значи да је у једном периоду био и предсједавајући Савјета министара БиХ и Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, што је изазвало бројне коментаре и негодовања.  

Једно од образложења било је и то да кандидати не губе трајно тешко освојене мандате у законодавној власти, али и чињенице да би институције извршне власти након избора у случају преузимања мандата посланика остале десетковане.

(Независне)