Формирање нове власти на нивоу БиХ могло би потрајати

Изборни резултати у БиХ нису довели до значајније промјене на политичкој сцени, а националистичке странке су успјеле не само задржати, него и проширити свој политички утицај, наведено је у најновијем кварталном економском извјештају Европске комисије о земљама у процесу проширења.

Како су навели, формирање нове власти на нивоу БиХ могло би потрајати, а подсјетили су и на извјештај ревизорске агенције "Стандард&Поор'с" да се фискална ситуација у оба ентитета погоршава због веће предизборне јавне потрошње и ризика повезаних с политичком нестабилношћу.

Истакли су да је просјечна инфлација у БиХ порасла на 5,5 одсто у другом кварталу у поређењу с четири одсто у првом, а за главне покретаче инфлације навели су поскупљење транспорта и станоградње, за разлику од истог периода прошле године, када су, како је наглашено, покретачи инфлације били прехрамбени производи.

Фискални дефицит

"Док су првобитно усвојени буџети за 2026. годину указивали на повећање фискалног дефицита на нивоу цијеле земље за 1,8 процентних поена, на 2,1 одсто бруто домаћег производа, најновији ребаланс буџета Републике Српске могао би, уколико буде у потпуности спроведен, повећати фискални дефицит земље на чак четири одсто БДП-а. Очекује се да ће планирано повећање потрошње највећим дијелом бити финансирано задуживањем у иностранству", наведено је у овом извјештају.

Навели су да је регистрована запосленост наставила да опада у другом кварталу, за 0,3 одсто у односу на исти период претходне године, након међугодишњег пада од 0,9 одсто у првом кварталу 2026. године.

"Пад запослености и даље је првенствено био посљедица смањења броја запослених у прерађивачкој индустрији и дјелатности смјештаја. Међутим, овај пад дјелимично је ублажен растом запослености у здравству и грађевинарству. У јулу је укупна регистрована запосленост порасла за 0,3 одсто међугодишње, уз наставак раста броја запослених у здравству. Према Анкети о радној снази, запосленост је у другом кварталу била за 0,2 одсто виша него годину раније", истакли су.

Када је ријеч о младима, стопа незапослености у старосној групи од 15 до 24 године пала је на 32,9 одсто, са 33,5 одсто годину раније.

Привредни раст западног Балкана

Привредни раст западног Балкана убрзан је у другом кварталу 2026. године на 3,6 одсто међугодишње, са 3,2 одсто у претходном кварталу, што је, како су истакли, највиша стопа од другог квартала 2024. године. Раст су првенствено покретале потрошња домаћинстава, подржана повећањем плата, и инвестиције.

Највишу стопу раста забиљежила је Сјеверна Македонија, од 4,3 одсто, а слиједе Косово са 4,1 одсто, Србија и Црна Гора са по 3,8 одсто, те Албанија са 3,6 одсто. БиХ је, како је наглашено, имала најспорији раст у региону, од 2,4 одсто, тек нешто виши од 2,3 одсто из претходног квартала.

(Независне)  Фото: Архив