Проблеми на бирачким мјестима у САД-у: Гласачке машине отказале у Њујорку

Док милиони Американаца данас излазе на биралишта на међуизборима који ће одлучити о контроли Конгреса, у појединим дијеловима Сједињених Америчких Држава забиљежени су проблеми с гласачком опремом.

У округу Вестчестер у савезној држави Њујорк дошло је до кварова на уређајима за скенирање гласачких листића, док је америчко Министарство правде најавило распоређивање приближно 1.000 изборних посматрача у свих 50 савезних држава, што представља највећу такву операцију у историји тог министарства.

Према извјештају ЦБС Њуса, проблеми с гласачким машинама појавили су се у уторак ујутро у округу Вестчестер, који обухвата и дијелове једне од кључних изборних јединица за Представнички дом америчког Конгреса.

Локални изборни званичници саопштили су да уређаји нису прихватали папирне гласачке листиће, због чега су они привремено одлагани у посебне сигурносне вреће.

Нагласили су да ће сви гласови бити сачувани и пребројани након отклањања проблема.

У овом округу води се и важна изборна трка између републиканског конгресмена Мајка Лолера и његове демократске противкандидаткиње Кејт Конли. Обоје су позвали бираче да остану у редовима и искористе своје право гласа упркос техничким потешкоћама.

У округу Фултон забиљежена су два одвојена проблема с гласачком опремом на два бирачка мјеста, који су утицали на приближно 1.000 листића из пријевременог гласања. Званичници су најавили поновно скенирање захваћених листића пред јавношћу и поручили да ће сваки глас бити пребројан.

Министарство правде распоредило посматраче широм земље

Истовремено, америчко Министарство правде саопштило је да ће приближно 1.000 изборних посматрача и службеника бити распоређено у свих 50 савезних држава.

Према наводима Министарства, њихов задатак је надзор над поштовањем савезних закона који штите бирачка права и регулишу провођење избора.

Хармит Дилон, помоћница државног тужиоца задужена за Одјељење за грађанска права, изјавила је да је ријеч о највећој операцији изборног надзора коју је Министарство правде до сада организовало.

Ова одлука долази у атмосфери појачаних политичких напетости и спорова око изборних процедура.

Асосијетед прес наводи да је предсједник Доналд Трамп током протеклих мјесеци покушавао да прошири утицај савезне администрације на изборни процес, који је традиционално у надлежности савезних држава и локалних власти.

Трамп је раније довео у питање могућност прихватања изборних резултата, наводећи да ће их прихватити уколико буду поштени.

Упркос политичким тензијама и појединачним техничким проблемима, гласање се, према досадашњим извјештајима АП-а, углавном одвија без већих поремећаја.

Више од 59 милиона Американаца већ гласало

Велико интересовање бирача забиљежено је и прије самог изборног дана.

Према подацима Универзитета Флорида које преноси ЦБС Њус, више од 59 милиона Американаца већ је искористило могућност пријевременог гласања.

Посебна пажња усмјерена је на неизвјесне трке за Сенат у државама попут Џорџије, Мичигена, Охаја, Тексаса, Аљаске и Сјеверне Каролине.

Избори се одржавају у тренутку када су трошкови живота, економска ситуација и политика Трампове администрације међу главним питањима која заокупљају америчке бираче.

Шта Американци данас бирају?

На међуизборима, који се одржавају на половини предсједничког мандата, Американци бирају свих 435 чланова Представничког дома Конгреса и 35 чланова Сената. У 36 савезних држава одржавају се и избори за гувернере.
Републиканци тренутно контролишу оба дома Конгреса, док демократе настоје преузети већину како би имале већи утицај на законодавни процес и надзор над Трамповом администрацијом.

Демократама је потребан нето добитак од три мјеста у Представничком дому и четири мјеста у Сенату како би преузеле контролу над оба дома.

Прва бирачка мјеста почињу да се затварају у поноћ по средњоевропском времену, а пребројавање гласова и објављивање резултата наставиће се током ноћи и у сриједу ујутро.

(Н1) Фото: АП