Како је Стевандићев савјетник сакрио истину о учешћу на догађају у Бечу

Власти у Републици Српској похвалиле су се учешћем на догађају у „сједишту Организације за европску безбједност и сарадњу“ (ОЕБС) у Бечу. Детектор открива да је скуп одржан седам километара даље, у сједишту Сталног представништва Русије при ОЕБС, те да је један од говорника био и санкционисани руски војни блогер.

Савјетник предсједника Скупштине Републике Српске Драган Дакић говорио је 21. октобра у сједишту ОЕБС у Бечу, учествујући у расправи о питањима људске димензије те организације, у организацији Сталне мисије Русије при ОЕБС-у.

Званични одговор који је Детектор добио показује да сједиште ОЕБС-а није имало ништа са овим догађајем, те да је он одржан у згради удаљеној седам километара даље – у сједишту руске мисије при ОЕБС-у.

“Можемо потврдити да је догађај ‘Бечке дискусије’, одржан 21. октобра 2026., организовала Стална мисија Руске Федерације при ОЕБС-у и да је одржан у просторијама Сталне мисије Русије”, наводи се званичном одговору ПР службе ОЕБС-а за Детектор.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бање Луке, оцијенила је за Детектор да је ријеч о, како је рекла, свјесним обманама.

“Ту су свјесне обмане, манипулација, а на крају крајева и дезинформације, о којима нико не мари, јер из простог разлога што ће мало људи ићи да трага за стварним садржајем и правом информацијом, за чињеницама“, рекла је она.

Два дана након скупа на којем је учествовао Дакић, агенција Реутерс је објавила да је аустријско Министарство спољних послова саопштило да протјерује тројицу неименованих руских дипломата, од којих је један запослен у Сталном представништву Русије при ОWБС-у, због „активности које нису у складу са њиховим дипломатским статусом“.

ОЕБС је једна од ријетких међународних организација у којој је Русија и даље чланица. Неколико мјесеци након инвазије на Украјину, Кијев је упутио захтјев да се Русија избаци из ОЕБС-а, до чега није дошло.

“Како Русија доприноси сигурности и сарадњи у Европи, осим што их уништава?”, навео је тада украјински министар вањских послова Дмyтро Кулеба.

Како се наводи на сајту Скупштине РС, Драган Дакић је током свог обраћања образложио три међусобно повезана питања: „Споља наметнуто изборно законодавство у БиХ, обуставу јавног финансирања за одређене политичке странке – СНСД и УС, те ограничења политичког изражавања у БиХ“.

Како се додаје, Дакић је упутио четири захтјева ОЕБС-у. Први – да се процијене изборне посљедице свих значајних интервенција, укључујући и оне које потичу од међународних власти, друго – да се пружи суштинска процјена обуставе јавног финансирања за политичке странке СНСД и Уједињену Српску.

Трећи захтјев је, како се наводи, да се препоруче правила која штите политичко изражавање, а посљедњи је подршка кредибилном путу ка пуној домаћој демократској одговорности.

Како се додаје, догађају је присуствовало више од 50 учесника, међу којима су били замјеник министар послова Руске Федерације Дмитриј Јевгењевич Љубински, предсједавајући Сталног савјета ОЕБС-а Рафаел Негели и замјеник министра спољних послова Бјелорусије Игор Сакрета.

Како се види у најави догађаја на Фацебоок страници руске мисије у ОСЦЕ, догађај је био хибридног карактера.

Из кабинета Ненада Стевандића у писаном одговору за Детектор новинаре су упутили на досадашње званичне објаве Скупштине Републике Српске у вези са одржаним догађајем у Бечу. У њима се, међутим, понавља да се Стевандићев савјетник обратио у сједишту ОЕБС-а, на догађају у организацији мисије Русије при ОЕБС-у, игноришући у чије име се говорило на догађају.

Аналитичарка Тања Топић мишљења је да се власти у Републици Српдкој покушавају да креирају одређену слику.

“То је нешто што се користи за унутрашњу употребу, да се створи тај утисак о врло важном међународном положају, појачаном признању међународног субјективитета Републике Српске као ентитета у Босни и Херцеговини, на чему политички врх Републике Српске ради предано”, додала је она.

Оснивач санкционисаног Рyбара на скупу

Како откривају објаве руске мисије при ОСЦЕ-у, један од учесника “Бечких дискусија” био је и Микхаил Звyнцхук, који се налази на санкцијама неколико западних држава, између осталих и УК и САД-а.

У једној од објава види се да се Звyнцхук јавио у онлине формату и наводи да је том приликом тврдио да се врши системски притисци на православне цркве у Украјини, Молдавији и балтичким државама. Управо су власти у овим земљама у претходном периоду упозоравале на хибридне пријетње Русије и малигне активности те земље.

Звинцхук је, како се додаје, предложио успостављање система за прикупљање и објављивање података о кршењу права вјерника, као и јачање правне, информативне и хуманитарне подршке православним заједницама у иностранству.

Звyнцхук, за чије су лоцирање америчке власти нудиле награду од десет милиона долара, боравио је у Босни и Херцеговини у вријеме посљедњих Општих избора.

У БиХ није задржан, а два дана након што је напустио земљу ухапшен је у Црној Гори, одакле је протјеран.

Истовремено, руски дипломата Степан Головин именован је за замјеника шефа Мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини.

Из Мисије је Детектору у септембру потврђено да се његово преузимање дужности очекује у новембру 2026. године.

(Детектор) Фото: Детектор/Илустрација