Да ли је вријеме да се мандат врати странкама и спријечи политичка трговина?
На изборима сте гласали за промјене, али ваш глас је завршио у владајућој већини. Феномен политичких прелетача постао је заштитни знак Народне скупштине Републике Српске. Да ли је вријеме да се мандат врати странкама и тако спријечи политичка трговина?
Република Српска 17.11.2026 | 20:02
Политичка "пијаца" мандата ради пуном паром, а посланика прелетача у Републици Српској све је више. Према тренутном Изборном закону БиХ (члан 1.9), мандат припада изабраном носиоцу мандата. Уколико он у току трајања мандата иступи из политичке странке, коалиције или листе независних кандидата, постаје самостални одборник, односно посланик.

Поставља се питање да ли су могуће измјене закона како би се мандат вратио странци и спријечила трговина утицајем. Адвокат Ђорђе Васић рјешење види у јасном разграничавању мандата које посланик освоји на основу личних гласова од оних које добије захваљујући странци.
„Ако одређени кандидат за посланика добије одређени број преференцијалних гласова и по основу преференцијалних гласова оствари мандат, то би био слободни мандат којим он располаже. А ако би мандат добио по основу изборне листе, односно гласова које је добила одређена изборна листа, да би тада странка могла да одлучује и убудуће коме ће тај мандат припасти – то би било правило императивног мандата”, објашњава Васић.
Кривично дјело које је немогуће доказати
У пракси се преласци из странке у странку често директно повезују са "куповином" посланика. Иако Кривични законик препознаје политичку корупцију, адвокат Зоран Перић упозорава на кључни проблем у пракси – доказивање.

„Тренутно законодавство предвиђа кривично дјело примање и давање мита, што би значило да не може посланик за новац да промијени странку, да донесе одлуку да гласа за нешто, да за неки положај гласа или тако нешто. То не смије да се деси. Међутим, у овом случају је то практично немогуће доказати. Како доказати да је неко примио нешто, да је некоме нешто обећано?”, пита се адвокат Перић.
Од "папака" до признања о корупцији
Управо та немогућност доказивања родила је најпознатији синоним за политичку трговину у Српској – термин „папак“, на који "ауторско право" од 2014. године држи Жељка Цвијановић. Јавност још памти чувени аудио снимак настао у периоду када је она обављала функцију предсједника Владе Републике Српске:
„И један и други, немој се ти секирати, ништа то. То су сигурно она два папка. Па јесте из Шукалове странке, зато смо ми купили другу двојицу, па ћу видјети јесмо ли их квалитетно купили – ако они издају, да имамо другу двојицу. Ето, хајде сад…”, говорила је тада Цвијановићева.

Иако је била један од актера афере о куповини посланика, годинама касније тврдила је да је не занима ко је гдје "прелетио". Ипак, за говорницом Народне скупштине у октобру 2025. године, оштро реагујући на оптужбе, несвјесно је признала оно о чему се годинама говори – да су политички прелетачи корумпирани.
„Увели политичку корупцију, глупости, дајте, шта вам је. Питајте јесу ли корумпирани ти што су прешли, шта ми, болан, причате такве ствари... Причате о папцима, о плејади прелетача и осталим стварима. Па ја нисам нигдје прелетила, шта ме брига ко је гдје прелетио”, изјавила је Цвијановићева током скупштинског засједања.
Исплатив бизнис

Све док је корупцију тешко доказати и док изборни закон штити прелетаче, трговина мандатима остаће исплатив бизнис. Док се не измијене законска рјешења и компензациони мандати врате странкама, једина брана политичкој пијаци остаје на страначким руководствима – да много пажљивије и одговорније бирају своје кандидате за изборне листе.
(БН)

Коментари / 1
Оставите коментарНе разумијјете
17.11.2026 20:07Треба почети са протретривањем избјеглица из Бања Луке. Разних Стевандића и осталог олоша. Онда ће нам бити бар мало боље.
ОДГОВОРИТЕ