Ко ће хранити БиХ? Фарме се гасе, намети расту, а увоз све већи...

Домаћа производња хране у Босни и Херцеговини суочава се са све већим проблемима, док се фарме гасе, површине под пшеницом смањују, а трошкови производње расту. Истовремено, БиХ годишње увози милијарде марака пољопривредно-прехрамбених производа, због чега се поставља питање колико ће грађани у будућности плаћати храну и колико ће земља зависити од страних произвођача.

Босна и Херцеговина 21.11.2026 | 08:21
Ко ће хранити БиХ? Фарме се гасе, намети расту, а увоз све већи...

Док потребе за храном расту, услови за њену производњу постају све неизвјеснији. Европска унија за сезону 2026/27. прогнозира производњу 262 милиона тона житарица, што је чак за 9,6 одсто мање него годину раније. Посљедице таквих кретања осјећају и домаћи пољопривредници. Иако временске прилике нису једини проблем, све скупља производња додатно отежава опстанак.

Све мање површина под пшеницом

"Ове године видим да је енормно мање површина под пшеницом, у односу на прошлу годину. И из разлога теже припреме земљишта и из разлога цијене репроматеријала. Кад ми сву ту пшеницу произведемо, изборимо се са свим наметима и проблемима, онда дођемо на млин гдје ту пшеницу дамо и чекамо кад ће неко одредити цијену", говори произвођач Мустафа Градашчевић.

Слична слика и у сточарству. Гашење фарми не значи само мање произведеног млијека и меса, него и губитак радних мјеста, смањење откупа и удар на читав ланац који зависи од домаће производње.

"На подручју града Живиница угасиле су се двије велике фарме, које броје око 250 грла, што је изузетно значајно за производњу млијека на подручју цијеле државе", појашњава Елдин Глибановић, предсједник Удружења произвођача млијека ТК.

"Исто тако када говоримо о извозу црвеног меса, 30 година ми не можемо извозити у ЕУ. А нама све улази. Зар је могуће да немамо неко рјешење 30 година", истиче Миљан Ербез, стручни сарадник у Удружењу произвођача млијека Републике Српске.

Домаћи произвођачи тешко се носе са конкуренцијом из увоза

Сусједне земље примјењују диференцирану стопу ПДВ-а, чиме својим произвођачима олакшавају трошкове производње, са друге стране, босанскохерцеговачки произвођачи немају ту погодност. Свакодневно суочени са високим улазним трошковима и ограниченом подршком, тешко се носе са конкуренцијом из увоза.

"Хрватски пољопривредник има 5 одсто на те инпуте. И он је одмах, у старту, за 12% конкуретнији од неког овдје нашег сељака који има 12 оваца, 5 крава, дај да се смилујемо на ту категорију јер то је 70.000 породица! Нека је по четири члана - то је 280.000 људи", додаје Ербез.

Колико је такав положај ризичан, показују и подаци о спољнотрговинској размјени.

БиХ увезла више од 5,3 милијарде КМ хране

Босна и Херцеговина је прошле године увезла више од 5,3 милијарде марака пољопривредно-прехрамбених производа, док је извоз износио тек нешто више од 1,2 милијарде.

"Ми највећи прблем можемо да имамо јер смо увозно оријентисани, овдје се све живо увози, ја мислим 95 одсто, а не можемо ни 5 одсто потреба обезбиједити из домаће производње", констатовао је Јован Василић, предсједник Удружења за заштиту потрошача Звоно Бијељина.

У земљи која све више зависи од хране из увоза, сваки поремећај на свјетском тржишту може се прелити и на домаће цијене.

За бх. домаћинства која већ тешко покривају основне трошкове, питање више није само колико ће храна коштати, већ хоће ли моћи да је приуште.

(Федерална.ба) Фото: блпортал

Коментари / 0

Оставите коментар