IFIMES: Srbija vodeća ekonomija Zapadnog Balkana

Srbija je tokom protekle decenije ostvarila jedan od najdinamičnijeg ekonomskog rasta među državama Zapadnog Balkana, čime je učvrstila poziciju vodeće regionalne ekonomije prema nizu ključnih razvojnih pokazatelja, ocenio je Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane u najnovijoj analizi "U čemu je tajna ekonomskog uspona Srbije?"

Kako je ocenjeno, ekonomski razvoj Srbije ne predstavlja samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor ukupne stabilnosti, povezanosti i ekonomskog napretka Zapadnog Balkana.

Naglašava se da se ključ ekonomskog uspona Srbije ogleda u kombinaciji političke stabilnosti, strateškog razvojno-planskog pristupa, aktivne politike privlačenja investicija, intenzivnih infrastrukturnih ulaganja i kontinuiranog unapređenja životnog standarda građana.

Poslednjih godina, pojašnjava se, Srbija ostvaruje zapažene ekonomske rezultate koji privlače pažnju međunarodnih finansijskih institucija, investitora i ekonomskih analitičara a koji su rezultat kombinacije političke stabilnosti, aktivne razvojne politike, strateških infrastrukturnih ulaganja, uspešne politike privlačenja stranih investicija, fiskalne discipline i dugoročno definisane vizije ekonomskog razvoja.

Posebno se izdvaja kontinuirani rast prosečne neto zarade, jer dok je 2012. godine prosečna plata iznosila 366 evra, u martu 2026. godine dostigla je 1.036 evra, čime je Srbija po prvi put premašila simboličnu granicu od 1.000 evra prosečne plate i približila se nivou pojedinih država članica Evropske unije.

Tu poziciju potvrđuju i uporedni podaci, budući da je Srbija po vidini prosečne plate prva među zemljama Zapadnog Balkana, ispred Crne Gore (1.027 evra), Bosne i Hercegovine (859 e), Severne Makedonije (785 evra) i Albanije (723 evra).

Jedan od najupečatljivijih pokazatelja ekonomskog napretka zemlje je podatak da je ukupan rast prosečne plate od 2012. godine čak 183 odsto.

Ipak, navodi se u analizi, rast plata sam po sebi nije dovoljan ukoliko nije praćen rastom produktivnosti, a ključni izazov srpskog razvojnog modela više nije isključivo dinamika povećanja zarada, već sposobnost ekonomije da kontinuirano unapređuje produktivnost, jača konkurentnost domaćih kompanija i omogućava njihovo uključivanje u lance proizvodnje i usluga više dodane vrednosti.

Jedan od ključnih pokretača takvog razvoja predstavlja uspešna politika privlačenja direktnih stranih investicija, a tu se tokom poslednje decenije, Srbija profilisala kao jedna od vodećih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi, zahvaljujući kombinaciji političke stabilnosti, povoljnog geostrateškog položaja, kvalifikovane i konkurentne radne snage i proaktivne državne podrške investitorima.

Značajne investicije realizovane su u automobilskoj industriji, informacionim tehnologijama, energetskom sektoru, infrastrukturi, logistici i prerađivačkoj industriji, čime su stvoreni novi razvojni kapaciteti i unapređena konkurentnost nacionalne ekonomije, navodi Ifimes.

Naglašava se da je takav razvojni model omogućio otvaranje desetina hiljada novih radnih mesta, snažan rast izvoza, povećanje budžetskih prihoda i jačanje ukupne ekonomske otpornosti Srbije u uslovima sve složenijeg međunarodnog ekonomskog okruženja.

Kao drugi značajan stub ekonomskog napretka Srbije navodi se intenzivan infrastrukturni razvojni ciklus, odnosno kontinuirana ulaganja u izgradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, modernizaciju železničkih koridora, energetsku infrastrukturu i digitalnu transformaciju čime su se stvorile ključne pretpostavke za održiv i dugoročan ekonomski rast.

"U poslednjim godinama Srbija je značajno unapredila svoju saobraćajnu i logističku povezanost sa susednim državama, regionalnim tržištima i Evropskom unijom, čime je dodatno ojačala svoju poziciju atraktivne destinacije za strane i domaće investicije. Savremena infrastruktura danas više nije samo pitanje ekonomskog razvoja, već predstavlja i važan geopolitički resurs koji direktno utiče na konkurentnost države, privlačenje kapitala i njenu ulogu u regionalnim povezivanjima", ističe ljubljanski institut.

Podaci pokazuju i kontinuirano povećanje socijalno-ekonomskih pokazatelja, odnosno da je prosečna penzija porasla sa 204 evra u 2012. godini na 484 evra u aprilu 2026. godine, uz projekcije daljeg rasta do približno 750 evra do kraja 2030. godine, a da je u istom periodu minimalna neto zarada povećana sa 153 na 541 evro, dok su planovi za naredni period usmereni prema njenom daljem rastu.

"Ovakvi pokazatelji ukazuju da efekti ekonomskog rasta nisu ostali ograničeni samo na makroekonomske parametre, već su se postupno preneli i na šire društvene slojeve kroz rast plata, penzija i minimalnih primanja", navodi Ifimes.

Dalje, navodi se i da je Srbija tokom poslednje decenije razvila razvojni model u kojem država ima aktivnu i stratešku ulogu u usmeravanju ekonomskih procesa, odnosno koji nastoji da uspostavi ravnotežu između tržišne ekonomije i aktivne uloge države u usmeravanju investicija, razvoju infrastrukture i definisanju strateških razvojnih prioriteta.

Takav pristup omogućio je ubrzanu realizaciju velikih infrastrukturnih i privrednih projekata, privlačenje značajnog investicionog kapitala i efikasnije korišćenje ekonomskih potencijala zemlje.

Ubrzani razvoj informaciono-komunikacionog i tehnološkog sektora

Poseban značaj u transformaciji srpske ekonomije ima ubrzani razvoj informaciono-komunikacionog i tehnološkog (IKT) sektora - Srbija danas raspolaže visokokvalifikovanim ljudskim kapitalom u oblastima informacionih tehnologija, matematike, inženjerstva, naučnoistraživačkog rada i inovacija, što predstavlja jednu od njenih najvažnijih razvojnih prednosti.

"Izvoz IT usluga, koji premašuje dve milijarde evra godišnje, postao je jedan od najdinamičnijih i najbrže rastućih segmenata nacionalne ekonomije, istovremeno se profilišući kao značajan izvor visokovrednih prihoda, tehnoloških inovacija i međunarodne konkurentnosti Srbije", navodi se u analizi.

Ifimes naglašava i da ekonomski uspon Srbije ima i širu regionalnu dimenziju, jer kao najveća ekonomija Zapadnog Balkana, Srbija ima potencijal da postane jedan od ključnih pokretača regionalne ekonomske integracije, infrastrukturnog povezivanja i održivog razvoja.

"Unapređenje infrastrukturne povezanosti Beograda sa Sarajevom, Zagrebom, Skopljem, Podgoricom, Tiranom i drugim regionalnim centrima, koje se nalazi među prioritetima politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, može značajno da doprinese stvaranju integrisanog regionalnog tržišta. Takvo tržište, zahvaljujući svojoj veličini, funkcionalnoj povezanosti i razvojnim potencijalima, bilo bi znatno atraktivnije za globalne investitore u poređenju sa pojedinačnim nacionalnim ekonomijama Zapadnog Balkana", navodi se u analizi.

Zbog svega toga ekonomski razvoj Srbije ne predstavlja samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor ukupne stabilnosti, povezanosti i ekonomskog napretka Zapadnog Balkana.

Izazovi sa kojima se Srbija suočava u velikoj meri će odrediti održivost njenog budućeg razvojnog modela, a među najvažnijim izazovima izdvajaju se negativni demografski trendovi, odlazak mladih i visokoobrazovanih kadrova, potreba za povećanjem produktivnosti, ubrzavanjem inovacionih procesa i daljim jačanjem domaće industrijske baze.

"Naredna faza ekonomskog razvoja zahtevaće postepeni prelazak sa modela dominantno zasnovanog na investicijama i infrastrukturnom razvoju prema modelu čiji će glavni nosioci biti znanje, istraživanje, inovacije i tehnološka izvrsnost", piše u analizi.

Naglašava se da je Srbija već ekonomski deo Evropske unije, a visok nivo integrisanosti u evropske proizvodne i logističke lance potvrđuje da je srpska ekonomija već duboko povezana sa jedinstvenim evropskim tržištem.

EU, dodaje se, ima izražen geostrateški interes da ubrza integraciju Zapadnog Balkana u uslovima promenjene evropske bezbednosne arhitekture, pojačane globalne konkurencije i sve intenzivnijeg geopolitičkog nadmetanja velikih sila, a u tom kontekstu, Srbija kao vodeća ekonomija regiona predstavlja važan faktor ekonomske stabilnosti, regionalne povezanosti i dugoročne konkurentnosti evropskog tržišta.

"Uspeh evropskih integracija Srbije zavisiće od sposobnosti da se postojeći visok nivo ekonomske integracije prati jednako odlučnim političkim, pravnim i institucionalnim reformama. Paralelno s tim, EU će biti suočena s izazovom redefinisanja politike proširenja kako bi ona bolje odražavala stvarni stepen ekonomske integrisanosti država kandidata, uz dosledno insistiranje na poštovanju demokratskih vrednosti, vladavine prava i evropskih standarda", zaključuje se u analizi.

(Euronews) Foto: Tanjug