Opozicija u Izraelu kuje plan: Hoće li Bibi završiti u zatvoru?

Izraelska opozicija nastoji da preuzme kontrolu nad Knesetom (izraelskim parlamentom) smenom predsednika parlamenta i predlaganjem zakona usmerenih protiv premijera Benjamina Netanjahua, izveštavaju lokalni mediji u nedelju.

Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora održanih u utorak dali su Netanjahuovom bloku 53 mesta u Knesetu, koji ima 120 poslanika, dok je opozicija osvojila 48, a arapske stranke 19 mesta.

Ko će formirati vladu?

Nijedan blok do sada nije obezbedio najmanje 61 mesto, koliko je potrebno za formiranje vlade.

Veb-sajt „Walla“, pozivajući se na neimenovane izvore, navodi da opozicioni lideri planiraju sastanak četvorice političara u kući Jaira Lapida, lidera opozicione stranke Ješ Atid.

Pored Lapida, sastanku bi trebalo da prisustvuju i lider stranke Jašar Gadi Ajzenkot, Avigdor Liberman iz stranke Izrael Bejtenu i Jair Golan iz Demokrata.

Cilj sastanka je izrada zajedničkog plana za pretvaranje izbornih rezultata u političku moć unutar Kneseta, navodi se u izveštaju.

Sastanak će biti održan uoči konsultacija koje bi trebalo da počnu 4. novembra u rezidenciji predsednika Isaka Hercoga, kako bi se utvrdilo kome će biti poveren prvi mandat za pokušaj formiranja vlade.

Opozicioni izvori rekli su za „Wallu“ da je Ajzenkot odlučio da prihvati prvi mandat za formiranje vlade.

Promena odnosa snaga

Prema pisanju „Walle“, još jedan važan datum za opozicione lidere je 10. novembar, kada bi novoizabrani članovi Kneseta trebalo da polože zakletvu.

Opozicija planira da smeni predsednika Kneseta Amira Ohanu, člana Netanjahuove stranke Likud. Takav potez mogao bi joj omogućiti kontrolu nad radom parlamenta i otvoriti prostor za pokušaj usvajanja zakona tokom šest nedelja, koliko bi preostalo do isteka roka za formiranje vlade.

Očekuje se da će opozicioni lideri razgovarati o kandidatu koji bi mogao da dobije podršku svih opozicionih stranaka. Među imenima koja se razmatraju su Ajzenkot, Lapid i Oded Forer iz stranke Izrael Bejtenu.

Opozicija želi da unapredi predlog zakona o osnivanju zvanične istražne komisije koja bi ispitala događaje od 7. oktobra 2023. godine, navodi „Walla“.

Izraelska vojska pokrenula je 8. oktobra 2023. godine razorni rat u Pojasu Gaze, u kojem je ubijeno više od 74.000 ljudi, ranjeno više od 175.000, dok je čitava enklava pretvorena u ruševine.

Opozicija takođe nastoji da usvoji zakon kojim bi se zabranilo formiranje vlade osobama protiv kojih je podignuta krivična optužnica, čak i pre donošenja pravosnažne presude.

Prvi korak

Netanjahu (76) suočava se sa suđenjem zbog optužbi za korupciju, uključujući primanje mita, prevaru i zloupotrebu poverenja. Ukoliko bude osuđen, mogao bi da se suoči sa zatvorskom kaznom.

Opozicioni lideri smatraju da bi smena predsednika Kneseta mogla da bude važan prvi korak ka promeni odnosa političkih snaga, čak i dok se nastavljaju pregovori o formiranju vlade, navodi „Walla“.

Međutim, sprovođenje ovog plana zahtevaće dogovor opozicionih lidera o zajedničkom kandidatu, kao i obezbeđivanje dovoljnog broja glasova za njegov izbor.

Ajzenkot je više puta izjavio da neće ući u vladu sa Netanjahuom, čak ni u okviru dogovora o podeli vlasti prema kojem bi se njih dvojica smenjivala na mestu premijera.

Netanjahu predvodi koaliciju krajnje desničarskih stranaka od kraja 2022. godine. Ta vlada se često opisuje kao najdesnija u istoriji Izraela.

Od 2024. godine Međunarodni krivični sud traži Netanjahua zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti povezane sa ratom u Gazi.

(AA) Foto: AA