Инцко пред СБ УН подноси извјештај о стању у БиХ

Говорећи о изазовима за Дејтонски мировни споразум, Инцко истиче и изјаве којима се оспорава суверенитет и територијални интегритет БиХ, у чему предњачи предсједник СНСД-а Милорад Додик. У том контексту, Инцко издваја Додикове пријетње организацијом референдума о сецесији ентитета РС те посљедње најаве о "мирном раздруживању".

Република Српска 04.05.2021 | 13:23

Високи представник у БиХ Валентин Инцко доставио је Савјету безбједности Уједињених нација 59. извјештај о Босни и Херцеговини, који се односи на период од 16. октобра 2020. до 15. априла 2021. године.

Инцко ће се данас обратити СБ УН и генералном секретару УН-а и представити тај извјештај о стању у Босни и Херцеговини. Сједница СБ УН-а почеће у 16 сати по средњоевропском времену. 

Инцко у извјештају истиче да се БиХ у извјештајном периоду суочавала с тешким посљедицама корона вируса те са проблемима у набавци вакцина, чиме се, сматра он, наставила откривати озбиљна дисфункционалност у земљи, при чему поједини политички званичници пречесто жртвују јединствени и координисани приступ у борби против пандемије у корист стјецања политичких поена.

- То је довело до ситуације у којој су, у одсуству мјера које проводе надлежне власти на државном нивоу, ентитети предузели једностране и некоординисане мјере, што је резултирало предузимањем различитих рјешења на различитим дијеловима територија БиХ – наводи Инцко, јавља "Фактор".

Подсјећа да је Милорад Додик, за којег је казао да де фацто предводи власт ентитета РС, поново довео у питање Дејтонски мировни споразум те територијални интегритет и суверенитет БиХ.

- У марту је Народна скупштина Републике Српске усвојила неколико закључака у вези с тим, који, такође, позивају на окончање војне компоненте међународне мисије у БиХ. Што је најзабрињавајуће, Народна скупштина РС позива локалне политичке актере да се укључе у расправе о будућности БиХ и упозорава да би, ако се то питање ускоро не уврсти на дневни ред, требало покренути разговоре о мирном распуштању – подсјетио је Инцко.

Указао је, такође, и на спомињање "мирног разлаза" те на позиве на повлачење међународних војних снага, што се, оцјењује Инцко, може протумачити као пријетња суверенитету и територијалном интегритету земље, али и миру и стабилности у БиХ.

С тим у вези подсјећа да је Управни одбор Савјета за примјену мира (ПИЦ) потврдио своју недвосмислену посвећеност територијалном интегритету и основној структури БиХ као јединствене, суверене државе која се састоји од два ентитета.

- Неће бити прецртавања мапе БиХ – поручио је високи представник.

Упоредо с нападима из Републике Српске на Дејтонски мировни споразум и државу БиХ, Инцко истиче и проблеме у функционисању Федерације БиХ, гдје Влада још није формирана, иако су од општих избора прошле двије и по године.

То је, сматра Инцко, незамисливо у демократским државама, заснованим на владавини закона те слободним и поштеним изборима. Одговорност за чињеницу да нова Влада није именована те да у актуелном сазиву недостају два министра, Инцко приписује ХДЗ-у БиХ, странци која блокира тај процес док се не постигну измјене изборног законодавства.

- На државном нивоу влада потпуна стагнација, о чему свједочи и лош законодавни учинак Савјета министара БиХ и Парламентарне скупштине БиХ. Током тренутног мандата, осим буџетских аката, у потпуности је усвојен само један нови закон - упозорава Инцко.

Упркос бројним опструкцијама, у извјештајном периоду су, истиче, постигнути и одређени позитивни искораци. У том контексту издваја одржавање локалних избора у Мостару те успјех Централне изборне комисије (ЦИК) да, упркос притисцима, успјешно организује изборе током пандемије.

Текућа година, додаје, представља прилику за провођење изборне реформе, која мора резултирати примјеном техничких препорука ОДИХР-а, ГРЕЦО-а и Венецијанске комисије.

- Усвајање амандмана на Устав БиХ и Изборни закон БиХ такође је потребно за провођење одлука Европског суда за људска права у предметима "Сејдић и Финци" и заустављање дискриминације засноване на етничкој припадности и мјесту пребивалишта. Све ове промјене су кључне и морају се провести на начин који чини изборни систем транспарентнијим и отворенијим.

Јасно сам рекао да промјене не могу резултирати даљњим етничким или територијалним подјелама у БиХ. Не постоји правни разлог који би оправдао такве подјеле и ја чврсто вјерујем да нам примједба случајева "Сејдић и Финци" даје историјску прилику да одмакнемо институције БиХ од дискриминације и приближимо се отворености - наводи се у извјештају.

Говорећи о различитим погледима на измјене изборног законодавства између СДА и ХДЗ-а БиХ, Инзко истиче да ХДЗ БиХ инсистира на "легитимном представљању".

- То би захтијевало даљњу етнизацију система редефинисањем изборних јединица у Федерацији на основу етнотериторијалне подјеле или етничке декларације бирача са пописа становништва 2013., док СДА фаворизује модел по којем се заступљеност проширује на остале и на грађане, у којем се мора осигурати равнотежа између колективних права и индивидуалних права, а улога и одговорности Дома народа у Федерацији треба се редуковати како би се изједначиле с онима из Вијећа народа Републике Српске – наводи Инцко.

Осврнуо се и на активности Народне скупштине РС у вези с улогом високог представника у БиХ и именовањем његовог насљедника. Подсјетио је да је 10. марта одржана посебна сједница на Додиков захтјев те да је на њој усвојен сет од десет закључака који, како је казао, подривају основе Дејтонског мировног споразума.

Инцко упозорава чланице СБ УН-а да озбиљно схвате пријетње Народне скупштине РС. Високи представник, такође, упозорава на непровођење одлука судова, попут одлука Европског суда за људска права у предметима из групе "Сејдић - Финци", али и одлуку о уклањању цркве из дворишта Фате Орловић, те одбијање власти РС да проведу одлуке Уставног суда БиХ.

- Тешко је дати позитивну оцјену о БиХ када њени лидери устрајно и отворено одбијају поштовати обавезујуће судске пресуде. Тврдити да се поштује владавина закона је бесмислено ако се не прати с акцијама - наводи се у извјештају.

Говорећи о изазовима за Дејтонски мировни споразум, Инцко истиче и изјаве којима се оспорава суверенитет и територијални интегритет БиХ, у чему предњачи предсједник СНСД-а Милорад Додик. У том контексту, Инцко издваја Додикове пријетње организацијом референдума о сецесији ентитета РС те посљедње најаве о "мирном раздруживању".

(Агенције)