Студената све мање, ко ће на државни факултет?

Еуфорију око завршетка средње школе матурантима прекидају планови које треба да остваре у блиској будућности, корак мијења ток живота. Које су предности државних факултета и да ли су за упис у Српску довољне мјере које је предузела Влада Републике Српске?

Јавни универзитети у Српској студентима нуде бесплатно школовање и смјештај у студентским домовима. То су само неке од предности усавршавања за оне који су жељни знања. 

"Да ли ико зна за лабораторије које имамо на Универзитету? Да ли је ико завирио у Технолошки факултет у Зворнику? Да ли ико зна шта постиже Медицински факултет? Направили су потпуни поремећај на тржишту некретнина доласком страних студената који плаћају да ту студирају. Да ли неко зна какве кабинете имамо на Електротехничком факултету?", навео је Ђорђе Мариловић, доцент са Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Према до сада одобреним уписним квотама које је одобрила Влада Српске, на прву годину, првог циклусу студија у академској 2023/24. години, може бити уписано 2.655 студената, на другом 1.005, док трећи циклус студија може уписати 148 кандидата. 

Међу прва три универзитета у БиХ су увијек Универзитет у Источном Сарајеву, Универзитет у Сарајеву и Универзитет у Бањалуци. Након тога иду остали државни универзитети, а тек послије приватни универзитети. То можемо узети као показатељ гдје су приватни, а гдје државни универзитети", истиче  проректор за наставу  Универзитета у Источном Сарајеву Владимир Владичић.

Један од будућих бруцоша је и Марко Ристић.  Предности студирања у Српској задржале су га у земљи из које млади махом одлазе.

"Ја ћу остати у Републици Српској и студираћу овдје, то је моја лична одлука. Имао са прилику да одем у  нпр. Београд. одлучио сам се да останем овдје јер ћу добити квалитетно образовање, квалитетне професоре", истиче будући бруцош,  матурант Гимназије "Филип Вишњић" у Бијељини Марко Ристић.

Ипак, оно што студенте брине јесте и будуће запослење.

"Пружено нам је да студирамо и да се усавршавамо, али нам нису пружена адекватна радна мјеста и адекватне радне позиције, а то је због недовољњих системских рјешења", навео је Ристић.

Посљедњих неколико година на Универзитету у Источном Сарајеву измијењен је план и програм и прилагођен тржишту рада. Сарадња је успостављена са више од 20 институција, кажу на Универзитету. 

"Наши студенти не иду на праксу само ако то неће. Сваки студент има прилику да му факултет обезбиједи праксу, и то не једну него низ. Имају прилику да упознају да у институцијама упознају правнике који ту раде деценијама, са пословима који их чекају и на крају, послодавци итекако траже перспективне младе људе", навео је Мариловић.

Битно је нагластити, истичу са Универзитета у Источном Сарајеву, и чињеницу да се на том факултету, осим домаћих, школује око 400 студената из 18 земаља свијета.

"Италија, Грчка, Индија, Грчка, мислим да тај број, и чињеница да ће их бити све више, показује колико је наставни план и програм и какво квалитетно образованеј нуди УИС", рекао је Владичић.

Додатне мјере које би стимулисале младе да уписују студије у Српској, истичу будући бруцоши, потребније су него икад јер је студената све мање.

Стање у новој академској години, знаће се након уписа који почиње крајем мјесеца.

(БН)