Техника дубоког одмора залудјела свијет (ВИДЕО)

На Тик Току се појавио видео са више од 25 милиона прегледа, а ријеч је о техници одмора без спавања.

Занимљивости 19.03.2024 | 15:26

Нон-Слееп Дееп Рест, односно "дубоки одмор без спавања" је наводно смислио доктор Ендрју Д. Хуберман, неуронаучник и професор на Медицинском факултету Универзитета Станфорд, 2022. Године, пише Нова.рс.

Односи се на вођену технику медитације која вас ставља у нејасно, полу-фокусирано стање које доживљавате непосредно прије него што заспите – када нисте будни, али још нисте утонули у сан.

Идеја је да улазак у ово стање налик спавању на 10 до 30 минута сваког дана омогуц́и вашем мозгу да се одмори и ресетује, тако да након тога будете продуктивнији.

Једна мајка је објаснила како је то изгледало у пракси.

Дјелује примамљиво?

Мени бар јесте, поготово кад ме је након ужасне ноћи дочекао понедјељак у ком ми се и вријеме за WЦ нашло у табели са обавезама.

Не шалим се.

Била сам полу поломљена од ћеркиних буђења на сваких пола сата, а и између сам спавала као на иглама. У гостима нам је њена најбоља другарица, која као свако дивно дијете легне на вријеме, заспи и буди се у 7. С друге стране, моја ћерка је пола ноћи ходала кроз стан да види гдје сам, што не лежим поред ње, да се пожали да је „чула чудовишта“ или "видјела да се нешто мрда у соби", те да ја самим тим морам да пређем код њих.

То је значило и да ја чучим поред кревета и држим је за руку, док се она на сваких неколико минута окреће да провјери јесам ли још ту. Као да чињеница да је присвојила моје прсте није била довољна. А затим и да јој се пишки или пије вода, да јој је вруће, да отворим прозор, па да јој је хладно, да затворим прозор. Ова гунгула је наравно пробудила и Лену, којој се исто затим пишкило и пила вода. А онда су обје тражиле да их мазим док не заспе.

Можда вам се благо завртјело у глави док сте само читали ово, вјерујте, уживо је било још горе. Додајте на то још и јутарње спремање, које је прошло тако да сам била на ивици да се претворим у неки од ликова који су се мом дјетету привиђали у току ноћи.

Ипак одвела сам их на чување и стигла кући око 8.40х, 20 минута прије почетка радног времена, исцрпљена као да сам била на ратишту. Без доручка и кафе, размишљала сам како да изгурам радни дан, послије ког њих двије заједно купим и водим на балет. Тад ми је пало на памет да бих могла да пробам НСДР методу.

Како је изгледало

У видеу на друштвеним мрежама каже да "вам може помоц́и да се опоравите од недостатка сна, када се осец́ате уморно или не можете да се фокусирате јер нисте спавали довољно или добро претходне ноц́и, може бити изузетно корисно".

И искрено сам жељела да вјерујем, требало ми је баш то и одлучила сам да сачекам до паузе за ручак. А како радим од куће, на моју велику срећу, сручила сам се на кревет, покрила и пустила доктора Хубермана.

Прво ми је прошло кроз главу да има пријатан глас, али нисам много вјеровала. Никаква јога и медитација код мене до сад нису имале успјеха. На јоги ми је било досадно, а кад медитирам мој мозак се убрза до усијања и подсјећа ме на сваки животни проблем, те се трудим да је избјегавам.

Ипак, послије пар удисаја и уз објашњење "да замислим себе како стојим изнад себе и држим лампу којом освјетљујем стопала", почела сам да осјећам тежину у стопалима. Освјестила сам их, осјетила сам као да ми крв пролази или да се гомила милијарде трнаца.

Затим глас каже да помјера светло ка зглобовима и све више. А мени је сваки дио тијела који је наводио дјеловао тежак. Као да ми је неко притискао све, али не боли, само осјећам тежину.

Када потпуно освијетлите доњи дио, доктор налаже "да замислите да цијели доњи дио тијела пропада у површину на којој се налазите".

У овом тренутку је мој фокус прешао на горњи дио тијела, који сам ментално покушавала да избалансирам да не заболи – вјероватно због животне борбе са болом у кичми.

Даље, доктор води кроз горњи дио. Овдје сам имала много мање осјећаја, поготово када се свјетло нашло у предијелу стомака – њега једино нисам успјела да освјестим. Ништа, никакав осјећај није постојао, као да ни мој стомак не постоји – што доктор такође каже да је сасвим нормално.

Потом, лампа је била уперена на тјеме, потиљак па леђа, а мени се чинило као да милиони малих мрава пролазе кроз мене и спуштају се од врата ка доле.

Овај процес од 10 минута се завршава тако што вам доктор говори које дијелове тијела да помјерате. У првом тренутку сам имала утисак као да моји ножни прсти нису моји, руке и ноге су ми биле тешке, а глава лака и празна.

Када сам отворила очи, имала сам исти осјећај као после буђења. Као када одспавам 8 или 9 сати у континуитету. Али, цијело тијело ми се тресло, било је тешко, као када на ногама имате тегове и телефон сам једва држала. Ипак, осећала сам се прибраније, јасније и одморније, али осећај благе дрхтавице и малаксалости је трајао наредних неколико тренутака, а затим је усљедила жеђ.

Вратила сам се за компјутер, наставила са послом и ево док пишем ово и завршавам данашњи радни дан, чак ми и не пролази кроз главу да сам уморна или безвољна. Штавише, делује ми да имам снаге и за двије девојчице од 4 године и њихове прохтјеве.

Ево како да то сами испробате

1. Лезите или седите. Удахните дубоко кроз нос, а затим издахните кроз "танко стиснуте усне као кроз малу сламчицу", препоручује др Хуберман, јер ц́е то успорити рад срца и опустити нервни систем.

2. Замислите ручну лампу и усмјерите је на различите дијелове тијела, почевши од стопала. Фокусирајте се на осјец́ај шта вам стопала додирују – то могу бити ваше чарапе или тепих. Урадите исто док полако прелазите на поткољенице и листове.

3. Када вам је цијели доњи део тијела освјетљен, дубоко удахните кроз нос и издахните кроз уста. Поновите још два пута и, сваки пут када издахнете, замислите да вам тијело мало тоне у душек или столицу.

4. Полако помјерајте лампу до стомака, груди, врата, а затим и руку. Када дођете до леђа, удахните кроз нос и издахните кроз уста. Усредсредите се на оно на шта су вам наслоњена леђа и замислите да лагано тонете у то.

5. Помјерите лампу тако да обухватите теме и потиљак, а затим опустите цијело лице.

6. Замислите да гледате доље у ​​своје освјетљено тијело и "смањите освјетљење" тако да сјај буде мање интензиван.

7. Поново се фокусирајте на дах и замислите како вам цијело тијело тоне у столицу или душек.

8. Помјерите ножне прсте, лагано савијте колена, помјерите горњи дио тијела и главу са једне на другу страну и подигните руке. Затим отворите очи – вјежба је завршена.

(независне.цом)