Како је Џакула постао један од најбогатијих функционера у БиХ

У протеклих неколико мјесеци Валтер је истражио Џакулино богатство, посјетио и документовао добар дио његовог некретинског царства. Џакула је, наиме, данас власник или сувласник најмање петнаестак некретнина у Чапљини, одакле је поријеклом, али и на јадранској обали те у Загребу. Између осталога, власник је и етаже у новоизграђеној вили која гледа директно на Пељешки мост

Босна и Херцеговина 26.04.2024 | 23:08

Током своја готово два и по мандата на челу државних царина (Управе за индиректно опорезивање БиХ) Миро Џакула постао је један од најбогатијих људи у држави. Прошао је пут од власника малог гранапа и рачуновође у локалној компанији у Чапљини до краља некретнина у БиХ и Хрватској.

У протеклих неколико мјесеци Валтер је истражио Џакулино богатство, посјетио и документовао добар дио његовог некретинског царства. Џакула је, наиме, данас власник или сувласник најмање петнаестак некретнина у Чапљини, одакле је поријеклом, али и на јадранској обали те у Загребу. Између осталога, власник је и етаже у новоизграђеној вили која гледа директно на Пељешки мост.

ПОЧЕО КАО РАЧУНОВОЂА И ЧЛАН СДП БИХ

Валтер је у посједу већине извадака из земљишних књига који доказују Џакулино и власништво његове породице, а наше екипе су у Чапљини и Комарној документовале и снимиле његове некретнине.

С обзиром на број некретнина и њихову вриједност, остаје нејасно како је Џакула с платом директора УИО БиХ дошао у прилику да тако обилато инвестира у све своје виле, станове и апартмане?

Вриједи подсјетити да су његова готово два и по мандата на челу УИО обиљежили бројни скандали и афере, међу којима је једна од највећих хапшење Јелене Мајсторовић, бивше шефице Групе за спречавање кријумчарења Регионалне канцеларије УИО у Бањалуци, иначе Џакулине дуго година присне и најближе сараднице, чију је каријеру увелико протежирао. Подсјећамо да су Мајсторовић и њени људи из Групе ухапшени у акцији СИПА-е Бренд 4 у децембру 2022. године. Она је осумњичена за “удруживање у криминалну групу” заједно са својим сарадницима (тзв. црнокошуљашима), а јавност с нестрпљењем ишчекује завршетак истраге Тужилаштва БиХ и оптужницу.

Пуних 11 и по година Џакула је био на челу државних царина, иначе институционалне “златне коке”, преко које прође на стотине милиона марака. Сво то вријеме царине су биле под пуном контролом Драгана Човића и његовог коалицијског партнера Милорада Додика и СНСД-а. Џакулино царство некретнина које је стекао за то вријеме показује да му се та марионетска улога итекако исплатила.

“Миро Џакула је прије двадесетак година био члан СДП-а БиХ. Био је власник једне мале трговине која се бавила продајом прехрамбених производа, а радио је и у једној приватној фитми у рачуноводству”, каже Валтеров добро упућени свједок из Чапљине, чији смо идентитет заштитили.

Описујући га као “непримјетну особу”, свједок, који о свему говори и у нашој видео причи, наводи да је Џакула у Управу за индиректно опорезивање Мостар запослен по СДП-овој линији, а тајну дуговјечности његовог трајања на врху УИО види у томе што је “у Бања Луци био кадар СНСД-а, у Сарајеву СДА, а у Херцеговини кадар ХДЗ-а”.

“Чапљинци говоре да је Миро Џакула један од најбогатијих људи у БиХ, а по граду се прича да је само у Чапљини власник 11 станова, те два стана и пословног простора у Загребу, стана и пословног простора у Мостару. Прича се и да има кућу на Хвару у мјесту Врбовско, а можемо потврдити да има кућу у општини Комарна у Хрватској. У Чапљини је у задње вријеме купио неколико парцела, а власник је и велике породичне куће. Купио је и куће поред. Већина некретнина су уписане на име неког ближњег, дјеце или пријатеља”, открива заштићени свједок Валтера, иначе изврсно упознат са ситуацијом у Чапљини.

“Миро Џакула је добро посложио и ствари за своју породицу. Његова дјеца, невјесте и зетови раде у државним институцијама”, говори он и додаје како је “Чапљинцима познато да породица Џакула има седам, осам возила високе класе”.

“Спомиње се случај фирме Крамар из Љубушког, која је наводно Џакули посудила 350.000 евра за куповину неког простора у Загребу. Када је власник тражио поврат новца, Џакула је поручио да је мислио како је то за каву и послао им инспекцију. Наводно су морали платити велику казну”, каже свједок Валтера.

На све ово из Крамара нису имали коментар. На питања која смо им упутили маилом о њиховој вези и пословном односу с бившим директором УИО БиХ нису одговорили. Тек су нам накнадно у телефонском разговору казали да ће, ако то буду жељели, одговорити на маил. Одговори, међутим, нису дошли до закључења ове приче.

“Миро Џакула је са сарадницима оштетио државу за десетине милиона марака, а колико му је богатство можемо само нагађати. Чињеница је да је Џакула данас има велики новац и да га улаже у некретнине”, закључује наш заштићени свједок.

СВЕ ЏАКУЛИНЕ НЕКРЕТНИНЕ

А како и колико Џакула улаже у некретнине доказују ЗК изваци у посједу Валтера. На своје име у Општини Сливно у мјесту Комарна има сувласнички дио у два земљишта (пашњака) од 309 и 328 метара квадратних. Сувласништво дијели на пола с Драганом Кнежевићем.

Комарна је идилично мјесто на јадранској обали, које има око 150 сталних становника. Но, све је више омиљено међу туристима, јер сада нуди и спектакуларан поглед на Пељешки мост. Баш њега се може видјети из Џакулиног апартмана у овој новоизграђеној вили, гдје на поштанском сандучићу од презимена “Џакула” није далеко ни презиме “Кнежевић”.  Одмах је уз њега.

Поново Кнежевићи, који су иначе блиско повезани с Џакулом, како су потврдили за Валтер свједоци с терена. Ријеч је о породици која у сувласништву има чапљинску грађевинску фирму ДД Градитељство д.о.о. Драган Кнежевић је сувласник фирме.

Џакула, Драган Кнежевић, Божо Кнежевић (директор ДД Градитељства д.о.о.), Сњежана Кнежевић и други су такође наведени као сувласници честице од 111 метара квадратних, с кућом од 64 метара квадратних.

И ту је највећа некретнина од свих у Комарни, стамбена од 218 квадрата, а Џакула је власник петине (отприлике 44 квадратна метра), што може бити пристојан апартман за љетовање и издавање. Сувласник је, наравно, и Драган Кнежевић.

 

На наша питања о пословним везама са Џакулом и заједничким некретнинама која смо им упутили маилом, Драган Кнежевић, сувласник Градитељства, одговара да он и Џакула „нису пословни партнери“, наводећи све оно што је нама већ познато и о чему посједујемо документацију, односно да су уз остало сувласници по 1/6 куће у Комарни.

„Та стамбена кућа гради се од 2009. и још није доведена у фазу етажирања. Сувласници смо грађевинске парцеле од 320 м2 у омјеру ½ што је видљиво у власничком листу који ви посједујете, а гдје се не види ништа спорно. Нисмо пословни партнери већ смо сувласници те некретнине“, одговорио јер Драган Кнежевић, чиме је тек потврдио наше наводе.

Кнежевић даље одговара да је Градитељство д.о.о. дионичко друштво и да је он сувласник (Дарко Матић је други, оп.а.), наводећи да Џакула није „ни власник, ни сувласник, ни дионичар, ни купац станова у њиховим зградама“ те запријетивши Валтеру да ако објавимо другачије информације да ће они одговорити „како слиједи по закону“.

Можда Миро Џакула није формални купац, јер је станове у тим зградана купио својој дјеци – а они су преписани на чланове породице. Између осталог, и у зградама које видите, а које је саградило Кнежевићево Градитељство.

У Чапљини је Миро Џакула уписан и као власник куће од 102 метара квадратних и дворишта од 236, те власник њиве од 2.340 метара квадратних. Син Иво Џакула пак у свом власништву има пословни простор од 35 квадрата у Чапљини.

То је само дио Џакулиног царства у некретнинама, онај који смо успјели документирати ЗК извацима. Али то није би близу крај, наводе сви наши свједоци, који још спомињу и кућу на Хвару те два стана у Загребу. Није познато на кога су преписане ове некретнине. Осим свих ових вила, станова, кућа и апартмана, Џакула је у посједу и пословних простора, а у власништво његове породице убраја се и синов стан у Мостару.

Према грубим процјенама, Џакула је данас “тежак” око 50 милиона марака. 

Валтер је током неколико седмица у више наврата покушао да ступи у контакт с Миром Џакулом, шаљући му питања маилом и позивајући га на доступне телефонске бројеве, али он је сваки наш покушај да чујемо и његову страну приче игнорисао. На крају нам се на посљедњи доступни телефонски број јавио непознати глас, тврдећи да он није Миро Џакула и да нема шта рећи.

ДУБОКЕ ВЕЗЕ У ДРЖАВНОМ ПРАВОСУЂУ

У Чапљини је овај дугогодишњи директор државних царина (био) у добрим односима с дугогодишњим ХДЗ-овим градоначелником Смиљаном Видићем. Локални политички противници су Видића годинама оптуживали за корупцију и погодовање, да би коначно у јануару ове године против њега била потврђена оптужница. 

“Оптужницом се Видић и Шимовић сумњиче да су у периоду од марта 2011. године до јануара 2015. године на подручју општине Чапљина, у својству службених особа у ФБиХ, заједнички и договорно искористили свој службени положај и овлаштења”, навели су из Тужилаштва ХНК. Видић се терети да је Општину Чапљина оштетио за миллион марака.

Џакула се још увијек нису суочио с проблемима те врсте. У Чапљини купује парцеле и гради куће, шири се, како смо навели, и на јадранској обали (Комарна, Врбоска), а има и резиденције у Мостару и Загребу. Ангажована је и жена из Чапљине која редовно путује за Загреб како би чистила Џакулине станове који, наводе свједоци, нису на његово име. Стога их протеклих мјесеци нисмо успјели лоцирати.

Вриједи подсјетити да је група инспектра СИПА-е годинама истраживала Џакулине послове те поднијела намјање четири кривичне пријаве (по четири различита предмета) Тужилаштву БиХ. На наша питања из Тужилаштва БиХ су потврдили да је „на основу пријава формирано више предмета у којима је Џакула у статусу пријављене особе“, али…

„У дијелу предмета донесене су негативне тужилачке одлуке, а дио предмета налази се у фази провјере навода из пријаве те ће се након доношења тужилачких одлука моћи саопштити више детаља. С обзиром на заштиту интереса предмета на којима тужилаштво ради, у овом тренутку не можемо говорити о детаљима“, навели су из Тужилаштва БиХ у одговору Валтеру.

Другим ријечима, до сада нити једна од пријава против Џакуле није процесуирана, нити тужилаштво претјерано брине поријекло Џакулине имовине. До данас се на све и једну пријаву – а неке су поднесене прије више година, накупила прашина негдје у дну тужилачких ладица.

Све то не би било могуће без добрих веза и мреже које је Џакула годинама плео у ОСА-и, СИПА-и и Тужилаштву БиХ, о чему је Валтер у више наврата писао.

Бивша главна државна тужитељица Гордана Тадић по ХДЗ линији дуго је штитила Џакулу, заједно са некадашњим замјеником директора СИПА-е Ђуром Кнежевићем. Многе истраге су опструисане, а афере заташкане. То је била мрежа у коју су се запетљали сви покушаји процесуирања мутних послова и корупције Мире Џакуле. Кнежевић је све истраге против Џакуле спрјечавао и усмјеравао их погрешним путем.

Такав један недодирљиви статус, са огромним потенцијалом који пружа фотеља директора државних царина, Џакули је омогућила енормно богаћење.

Данас нема ни Гордане Тадић ни Ђуре Кнежевића, али су остали њихови рецидиви па је Џакула и даље правно недодирљив. Медији су у више наврата извјештавали о заштити коју му пружа државна тужитељица Ведрана Мијовић (кћерка некадашњег посланика СНСД-а и Парламенту БиХ Славка Јовичића Славуја, оп.а.), која је, према истим извјештајима, са супругом Данком за 13 година купила пет некретнина, али неке од њих није пријавила ВСТВ-у.

Мијовић је, према истим извјештајима, радећи у Одјелу за корупцију примила и кривичне пријаве против Џакуле, али ниједну није процесуирала, већ је донијела одлуку о непровођењу истраге.

Сама тужитељица Мијовић била је под заштитом Милана Тегелтије, у то вријеме предсједника Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ) БиХ, али и тадашње главне државне тужитељице Гордане Тадић, док су Тегелтија и Џакула гајили блиске односе. И данас се могу видјети како се састају у ресторанима у Бања Луци.

Извори Валтера из Тужилаштва БиХ наводе да је модус операнди Гордане Тадић у случају да јој дође пријава против Џакуле био да случај прослиједи у руке некога кога контролише, попут тужитељице Мијовић. Ручно пресигнирање предмета у мандату Гордане Тадић је толико узело маха да се више није могло технички сакрити, јер се огроман број предмета намјештао подобним тужиоцима и судијама. Уосталом, зато је пала Гордана Тадић.

ПРАВНА ДРЖАВА НЕ ЖЕЛИ ДА ИСТРАЖИ ПОРИЈЕКЛО ИМОВИНЕ

И данас је остао велики утицај Мире Џакуле у државном правосуђу јер ништа није било препуштено случају. Како би осигурао да предмети у којима се споре он или УИО буду пресуђени у њихову корист, Џакула се годинама уназад увезао и са судијом Суда БиХ Драгицом Милетић, којој је запослио најмање три члана породице у УИО. Валтер је и о томе извјештавао.

Зато су без каријера и посла остали неки часни људи, попут некадашњег начелника истрага УИО Никице Глигорића, и заштићеног пријавитеља корупције Емира Мешића. На улици га је оставио његов покушај да пријави коруптивна дјела Џакулине присне сараднице Јелене Мајсторовић, односно коначна пресуда о том случају Драгице Милетић.

“Сасвим је сигурно да је ријеч о сукобу два система: с једне стране имамо систем борбе против корупције и за правду, систем у којем пријавитељи имају своју улогу, а с друге стране је систем оснаживања и охрабривања корупције. Политички експоненти, директори јавних институција и агенција, су извршиоци корупције, јер имају јасне налоге од својих политичких покровитеља за вршење корупције зарад личне користи и користи одређених политичких групација и избраних породица. На крају се на вас као пријавитеља корупције окоме све правосудне и сигурносне институције, немате никакву подршку”, каже за Валтер звиждач из УИО Емир Мешић.

И он се пита одакле толико богатство директорима разних институција у БиХ, у овом случају енормно богатство бившем директору УИО БиХ.

„Одакле од једне такве плаће да се стекне толико богатство? То би требало провјерити Тужилаштво, али они су у спрези с њима и једино што раде је да помажу корупцију”, закључује Мешић.

Однос Џакуле и Јелене Мајсторовић био је посебан. Џакула је Јелени и њеној кћерки Јани намјестио послове у УИО, што смо већ документовали, као и како је уопште погодовао њеној каријери. Мајсторовић је тада тужила нашег главног уредника и правоснажно изгубила спор у родном Прњавору.

Крајем децембра 2022. године ухапшена је у акцији СИПА у Бањалуци, а терети се за више кривичних дјела из области организованог криминала. Упркос томе што се све ово одигравало пред његовим носом, Џакулу су након одласка из УИО разматрали за директора Електропривреде “Херцег-Босне”.

Иако суспендована, Јелена Мајсторовић и данас има велики утицај у УИО и на саму Групу за спречавање кријумчарења. До сада ју је неколико пута у кабинет примио и нови директор УИО Зоран Тегелтија, којем Мајсторовић покушава прићи након одласка Џакуле у историју. Валтер је такође у једној од претходних прича истражио и њену улогу те уз изјаву свједока документовао њено богатство. Већином такође у некретнинама.

Срђан Благовчанин, предсједник Управног одбора Транспаренцy Интернатионал (ТИ) БиХ, који о свему такођер говори у нашем филму, сматра да би “био минимум да надлежни органи, Тужилаштво БиХ прије свих, истраже наводе које објављује Валтер”.

“Ово је или-или ситуација. Или портал Валтер треба сносити консеквенце ако није истина оно што објављујете, или бивши директор УИО Миро Џакула треба сносити консеквенце у смислу кривичног прогона, односно да буде позван на одговорност доказати поријекло своје имовине”, сматра Благовчанин.

Осврнувши се на “спектар функција које обавља УИО”, Благовчанин упозорава да она представља изразито ризичну институцију за корупцију. 

“Ми смо већ имали велике афере које се вежу за УИО. Сјетите се акције Пандора, која је прије десетак година проглашавана највећом те врсте а завршила је с једним осуђеним на минималну затворску казну. Имали смо звиждаче из УИО који су указивали на неправилности, али ни ти процеси нису завршени нити су добили одговарајућу институционалну реакцију, а звиждачи су шиканрани и прогоњени”, подсјећа, уз остало, Благовчанин.

Истражујући мјесецима ову причу, на терену смо наилазиле на многе свједоке, именоване и неименоване тврдње, огорчене “сувременике” Џакулиног напредовања кроз каријеру, но у обзир смо узели и третирали само оно што смо успјели доказати и документовати земљишно-књижним извацима, снимцима и јавним свједочењем.

У свему је заједничко једно, односно након свега се намеће тек једно питање: како је могуће да је током 11 и по година на челу државних царина Миро Џакула стекао јавно и видљиво богатство а да се правна држава нити једном није запитала како му је то успјело с платом директора државних царина?

(Валтер)