Дјеца добијала крв заражену ХИВ-ом и хепатитисом

Праве размјере клиничких истраживања током којих је заражена крв давана дјеци 1970-их и 1980-их откривене су пошто је ББЦ добио увид у медицинске документе.

Свијет 19.04.2024 | 18:56

Они откривају тајни свијет небјезбедних испитивања на дјеци из Велике Британије и показују да су љекари стављали научне циљеве испред потреба пацијената.

Истраживања су трајала више од 15 година, у њима су учествовале стотине људи, а већина их је заражена ХИВ-ом или хепатитисом Ц.

Један од преживјелих пацијената за ББЦ каже да су их третирали као "заморчиће".

Међу учесницима истраживања била су дјеца са поремећајима згрушавања крви, а у честим случајевима њихове породице нису дале пристанак.

Већина дјеце које су подвргнуте овим испитивањима данас је мртва.

Документи указују да су љекари у центрима за лијечење хемофилије широм Велике Британије користили производе крви, иако је било познато да су вјероватно заражени.

Несташица крви у овој европској земљи током 1970-их и 1980-их подстакла је љекаре да је увозе из Америке.

Високо ризични даваоци, попут затвореника и зависника од дрога, давали су плазму за ову терапију, а она је била заражена вирусима попут хепатитиса Ц и ХИВ-а, који могу бити смртоносни.

Хепатитис Ц напада јетру и може довести до цирозе и рака.

Крвни производ фактор 8 показао се веома ефикасним у заустављању крварења, али је било познато да је заражен вирусима.

Јавна истрага о овом скандалу је у току, а коначни извјештај очекује се у мају.

Лук О'Шеј-Филипс, данас 42-годишњи мушкарац, има благ облик хемофилије, која представља поремећај згрушавања крви, те чешће крвари и добија модрице од других људи.

Заразио се хепатитисом Ц, вирусом који може да буде смртоносан, док су га лијечили у болници у центру Лондона, гдје је 1985. примљен због мале посјекотине у устима са само три године.

Свјесно му је дат крвни производ, за који је његов љекар знао да би могао бити заражен, само како би учествовао у научним истраживањима, указују документи до којих је ББЦ дошао.

Љекари су жељели да открију колика је вјероватноћа да се пацијенти заразе болестима из нове верзије загријаног фактора 8.

Ова супстанца дата је и Луку како би му се зауставило крварење у устима, иако до тада није био лијечен због болести коју има.

Писмо његовог љекара Семјуела Мачина другом стручњаку за хемофилију постало је доказни материјал јавне истраге скандала са зараженом крвљу у Великој Британији.

Пишући колеги Питеру Кернофу из Ројал фри болнице у Лондону, Мачин је детаљно описао терапију коју су добили Лук и још један дјечак.

"Надам се да ће они бити погодни за твоје истраживање лијечења загријаним фактором", додао је он.

Неколико мјесеци прије тога, Керноф је позвао колеге из његове специјалистичке области да пронађу пацијенте који би могли да буду погодни за истраживање.

Посебно је нагласио да они не смију бити "претходно лијечени", за шта се у медицинској заједници у Великој Британији користио назив „ПУПс" (Превиоуслy унтреатед патиентс).

Ти пацијенти су називани и "невиним хемофиличарима", а тај израз записао је и доктор Мачин у Луковом болничком картону.

"Био сам заморче у тестирањима која су могла да ме убију.  Не постоји други начин да се то објасни - моје лијечење је измијењено да бих учествовао у истраживању. Та промјена ми је донијела смртоносну болест хепатитис Ц, иако моја мајка никада није обавијештена о томе", рекао је Лук за ББЦ.

Како каже, "за научни свијет, чињеница да је био 'невин хемофиличар' била је невјероватна предност'".

"Као чист примјерак на основу којег се може доћи до научних сазнања, без дилеме сам био дио тога", додаје Лук.

Наредних година, док су научници долазили до закључака, Лук је подвргнут бројним тестирањима крви.

Љекари су говорили да прате његово стање и у том периоду његова мајка Шила О'Шеј била је захвална.

Керноф и Мачин објавили су резултате истраживања 1987. године и закључили да овај вид лијечења има "мало или нимало ефекта" на смањење ризика од хепатитиса Ц.

Ни један, ни други љекар данас нису живи.

Мачин је прије смрти предао доказе за јавну истрагу и тада је потврдио да је Лук врбован за истраживање његовог колеге Кернофа.

Али негирао је да је ово спроведено без сагласности Лукове мајке.

"О томе се разговарало са његовом мајком, иако признајем да су се стандарди пристанка током 1980-их прилично разликовали од данашњих", рекао је Мачин.

Шила О'Шеј каже да "апсолутно није обавијештена" о испитивањима.

"Са невиним дјететом од три и по године, никада не бих разматрала тако нешто. Никада не бих дозволила да моје дијете буде дио испитивања - никада!", рекла је она.

Документација показује да су љекари били свјесни да је Лук добио хепатитис Ц већ 1993. године, али му нису рекли до 1997.

У једном од извјештаја се то потврђује и наводи да се о томе "није разговарало са пацијентом или његовом породицом".

Послије успјешног лијечења, Лук више нема хепатитис у организму.

Међутим, докази о клиничким испитивањима изазвали су велику забринутост.

"Пацијенту увијек треба дати најбољу терапију и увијек су морали да дају писани пристанак - ако те двије ствари нису испуњене, онда би се испитивање сматрало веома проблематичним", каже Ема Кејв, професор права здравствене заштите у Универзитет Дурхам.

Професор Едвард Туденам, који је 1980-их био љекар за хемофилију у Краљевској слободној болници, потврдио је ове страхове.

На питање да ли мисли да су етички стандарди испуњени током клиничких испитивања 1980-их, једноставно је одговорио: "Не".

ББЦ истрага је открила да су доктори Мечин и Керноф били међу заједницом љекара са сличним истраживачким амбицијама.

Специјализовану школу у близини Алтона, у Хемпширу, похађала је велика група дјечака хемофиличара.

Школа за дјецу са сметњама у развоју имала је одјељење НХС за хемофилију, тако да су дјечаци који су имали крварење могли брзо да се лијече, а затим да се врате на наставу.

Њихов љекар, Ентони Аронстам, који је такође умро, користио је "јединствену" групу дјечака за опсежна клиничка испитивања.

Једна серија експеримената разматрала је да ли би коришћење три до четири пута више фактора осам него што је нормално за дијете помогло да се смањи број крварења.

Ово је био превентивни третман, познат као профилакса, укључивао је поновљене ињекције са инфицираним производима фактора ВИИИ и накнадне тестове крви.

Високе концентрације заражених крвних продуката дате су дјечацима без њихове - или сагласности њихових родитеља.

Од 122 ученика који су похађали Трелоар'с колеж између 1974. -1987. године, 75 је до сада умрло од инфекције ХИВ-ом и хепатитисом Ц.

"Упркос томе што су знали да је крв заражена хепатитисом, почели су испитивање које је захтијевало да је примимо много више него што нам је потребно", каже Гери Вебстер, који је несвјесно био дио тога.

"Било је мноштво студија у које смо сви учествовали, током 10 година колико смо били у школи", рекла је Аде Гудјир, ученица колеџа Трелоар'с од 1980. до 1989. године.

Контроверзно, друго испитивање је укључивало плацебо третмане.

То је значило да су неки дјечаци, који су мислили да су добили фактор 8 да би спријечили крварење, у ствари добили физиолошки раствор.

"Када мислите да сте добили терапију, ово мијења ваше понашање. Више трчите, играте грубље у фудбалу. За хемофиличара, осјећате се помало непобједивим за кратко вријеме послије убода. Али са плацебом само ризикујете свој живот мијењајући своје понашање", каже Вебстер.

Он је за ББЦ рекао да су их кажњавали у школи ако пропусте ињекције.

"То би значило да су њихове процјене биле погрешне и да смо ми, дјеца, били приморани да идемо по тој ивици", казао је он.

Тежња доктора Кернофа ка клиничком напретку кроз истраживање била је ригорозна, као и његов лов на прикладне објекте за испитивања - штене и невине хемофиличаре - што је довело до тога да су они који су укључени постајали све млађи и млађи.

Четворомесечна беба је била укључена у испитивање.

Међу његовим студијама је било и једно које је упоређивало инфективност другог производа крвне плазме - криопреципитата (крио) - са концентратима фактора ВИИИ.

Крио је коришћен за лијечење благих стања згрушавања крви.

Садржао је протеин фактора 8, али у нижим концентрацијама и од мањег броја давалаца и због тога се сматрало да је мање ризичан.

Потрага др Кернофа за одговарајућим људима довела га је до Марка Стјуарта, његов брата и њиховог оца, јер су сви имали веома благе случајеве фон Вилебрандове болести - још једног типа поремећаја згрушавања крви.

Њихов уобичајени третман је био крио.

Као дио свог теста, Керноф им је дао све концентрате фактора 8 умјесто тога.

"Док нам нису дали концентрате, једном мјесечно би нам мало крварило из носа, отишли би горе на крио и то би било то", казао је он.

Сва тројица су заражена хепатитисом Ц.

Марков брат и отац умрли су од рака јетре након што је инфекција напала овај орган. Ниједном није речено да су заражени све док није било прекасно за лијечење.

"Љутња је потцјењивање. Твој тата је у предњој кочији, твој брат у другој, а ти си у трећој - да знаш шта долази. Неће скренути са тог колосјека. Овако функционише хепатитис Ц. То ће те стићи", испричао је Стјуарт.

Чекамо објављивање резултата о зараженој крви, за које се надамо да ће нашим бившим ученицима дати одговоре које су чекали, наводи се у саопштењу компаније Трелоар.

Истрага о скандалу заражене крви биће завршена 20. маја. 

(Б92) Фото: фернандозхиминаицела/Пиxабаy