Гладних је све више у Српској, политичари не маре за народ

Гладних је много и нажалост све их је више, каже предсједник Удружења удружења потрошача Добој Снежана Шешлија у рубрици Без увијања јутарњег програма БН ТВ, наводећи да политичари не маре на лош живот грађана.

Република Српска 07.05.2024 | 11:54

Проблем глади, неимаштине, социјалне угрожености становништва Републике Српске је велики и много већи од наших сазнања и од статистике.

„Тај проблем има два лица. Једно лице су грађани, односно потрошачи. Ја заиста не могу да разумем, зашто на било који начин не кажемо да нам није добро, јер кад погледате, нема тих дебата, нема учешћа грађана да се грађани пожале због оног што нам се дешава?!

Јер сасвим је другачије кад ја из њихове перспективе говорим како су гладни, јер они то говоре мени, а другачије је кад вам неко лично објасни колико је гладан.

То је ситуација коју не смијемо занемарити. С друге стране рећи ћу да су доносиоци одлука, од локалног нивоа, до Републике Српске. Одлуке које се доносе нису адекватне“, каже Шешлија, затим коментаришу тврдње појединих политичара да нам је добро у Српској.

„Ја бих пожелела свима који нам кажу да нам је добро да се врате у наш систем, односно да живе заједно са нама.“

На питање да ли Удружење потрошача успјева да оствари контакт са политичарима на власти како би помогли угроженим и гладним, Шешлија одговара.

„Да, то њих не интересује, ето то је наша сарадња. Ми њих често зовемо, разговарамо... Често разговарамо, организујемо јавне консулатације, ижалимо се, и ми, и они, као разумију проблеме, онда изађу кроз врата и забораве“

Остављајући све те гладне људе за собом.. којих је много, напомиње.

„Мислим да нико не зна тај проценат. У Добоју имамо евиденцију за 65 породица, не особа, него породица. И то су особе које су млађе од 65 година. То су радно способни љјуди који немају посла. Неко је изгубио,
или није.“

Многи људи, према ријечима Шешлије се стиде да кажу да су гладни… И да то разумје.

„Ја често поменем своју учитељицу која има неких 75/80 година и коју сам срела код контејнера и мене и њу је било срамота.. Ја сам заобишла скроз око зграде, она се сакрила иза контејнера.

Ви живите у једном стандарду у једном вијеку који је напредовао, технологија, телефони, памет, а на крају имате некога ко нема да купи парче хљеба и ко је 40 година подучавао младе генерације иде и тражи парче хљеба у контејнеру.“

(БН)