Ристовић-Крстић покушава спријечити измјене Закона

Одлуке директорице Института за мјеритељство Босне и Херцеговине Милице Ристовић-Крстић којима је створила хаос у процесу мјерења гледаности ТВ станица оспорене су пред Судом БиХ чиме је потврђено незаконито поступање руководства овог Института који је под "лупом" од самог именовања.

Умјесто отклањања недостатака у раду и покушаја стабилизације тржишта, Босна и Херцеговина остаје једна од ријетких земаља у свијету у којој нема података о гледаности ТВ станица. Директорица Милица Ристовић Крстић, након одлуке Суда БиХ, којима су оспорени правилници којима је ускратила право јединој овлаштеној Агенцији за мјерење гледаности Аудиенце Меасуремент (АМ) да се бави тим послом, сада предузима нове, за многе власнике медијских кућа, спорне одлуке.

Још нису створени услови да се почне са мјерењем гледаности, јер према појединим сазнањима Ристовић – Крстић не доноси правилник о мјеритељским лабораторијама, па је индустрија и даље без могућности да добија резултате мјерења.

Ристовић – Крстић је кадар СНСД-а, па је због сумњи да посао мјерења гледаности жели намјестити фирмама блиским власти у Републици Српској саслушана пред комисијом за борбу против корупције. А власници медија упозоравали су да је актуелна директорица под директном контролом руководства СНСД-а, који, како су тврдили, жели уништити неподобне медије.

“Никада оволико нису били срозани и доведени у ситуацију да их један појединац (Милорад Додик, оп. а), жељан профита и моћи, доведе пред банкрот. Заробио је државу, али није медије. Сада су на ред дошли и медији. Медији морају да се тргну из ове агоније и да заједно са удруженом медијском индустријом изаберу новог истраживача онако како то ради цијели свијет без државе, њених ограничења и политичког утјецаја”, рекао је раније за “Ослобођење” власник БН ТВ Владимир Тришић.

Након уочених неправилности те очите могућности да у процесу избора Агенције за мјерење гледаности велика овлаштења има појединац, у овом случају директорица Ристовић – Крстић одлучено је да се иде у измјене Закона о мјеритељству. Међутим, у Институту се, према сазнањима, покушавају мобилизовати запослени, како би се спријечило усвајање Измјене закона. Притисак на запослене резултирао је дописом који је упућен члановима колегија оба Дома те посланицима и делегатима.

“Предложене измјене не побољшавају постојећи Закон у дијеловима којима треба побољшање због измјена у релевантним ЕУ прописима, већ га чине ригидним и рестриктивнијим. Отежавају рад Института, претварајући га у замрзнуту, бирократску институцију што није његова улога те би цијели систем мјеритељства у БиХ учинио неефикасним”, наводи се у допису упућеном из Института на адресу бх. парламентараца.

Међутим, управо су из Европске уније упозорили на потребе Измјена закона те његово усклађивање с европским прописима. И раније су поједини чланови комисије за борбу против корупције тврдили да постоји отпор према усвајању Измјена закона те да то представља страх да се појединцу узму овлаштења.

“Страх од одузимања приватних надлежности појединаца, који очигледно користе постојеће законско рјешење које је лоше, без обзира на то ко је директор и да га прилагођавају неким личним интересима који ће бити искориштени за обрачун са медијима”, рекао је Бранислав Бореновић, предсједавајући Комисије за борбу против корупције.

У случају измјена Закона спријечила би се могућност да појединац одлучује о томе ко ће и на који начин вршити мјерење гледаности, а тим послом бавила би се струка, као што је случај у бројним земљама свијета. С друге странке, спријечила би се могућност корупције и политичког утицаја на процес избора Агенције, а самим тим би се сачувала и независност и слобода медија.

(Н1) Фото: Патрицк Даxенбицхлер / Пантхермедиа / Профимедиа