Ево колико авиона прелети сваког дана преко БиХ

У фокусу јавности је финансијска блокада пред којом се ни крива ни дужна нашла Агенција за пружање услуга у зрачној пловидби - БХАНСА, а због дуга којег Влада Републике Српске има према словенској фирми Виадуцт.

Провјерили смо колико је важан рад БХАНСА-е и колико авиона сваки дан прелети изнад наших глава.

БХАНСА је крајем 2014. године започела с пружањем услуга контроле летења с припадајућим сервисима у дијелу зрачног простора Босне и Херцеговине до висине 10.000 метара из Оперативне јединице Сарајево АТЦУ И у систему Центра обласне контроле летења (АЦЦ), док је у хисторију ипак остао уписан 5. децембар 2019. године када је БХАНСА почела с пружањем услуга у цијелом ваздушном простору БиХ, чиме је постала најмлађи пружалац услуга контроле летење у Европи.

Неких пет година касније БХАНСА се налази пред највећом кризом у својој историји, и то не својом кривицом него због астрономског дуга којег је својом неодговорношћу направила Република Српска.

Оно што је можда мање познато и чему се придаје недовољно пажње је обим посљедица које могу произаћи из блокаде рада ове агенције.

Како се Босна и Херцеговина налази у самом срцу ваздушних коридора који повезују Запад и Исток Европе, количина летова који пређу преко БиХ на дневном нивоу је све само не занемарива.

Тако на почетку љетне сезоне 2025. у простору надлежности БХАНСА-е дневно услугу сигурне и ефикансе контроле лета прими више од 1.600 авиона током дана викенда, док је у протеклој сезони тај број долазио и преко 1.900 летова дневно.

Оно што уз сам број летова посао једног контролора летења и пратећег особља у јединици контроле летења чини посебно захтјевним је сама комплексност промета у зрачном простору Босне и Херцеговине који се поред доста вертикалних кретања налази на југоисточној оси промета, а која је уједно и најпрометнија у Европи из једноставног разлога што повеује Исток и Запад.

Такође, посебно стресни су сати максималне оптерећености када само у једном сату преко БиХ прелети и више од 120 авиона.

У исто вријеме када су угрожени основни услови и средства рада запослених БХАНСА-е који раде тако одговоран посао и управљају животима толико људи сваког дана стигао је и први извјештај из Еуроцонтрола о расту ваздушног саобраћаја у првом кварталу 2025. године.

Наиме, с крајем првог квартала 2025. године, а како се ближи ужурбани љетни период, Еуроцонтрол је објавио детаљан извјештај развоја ваздушног саобраћаја и врло сликовиту графику која приказује варијацију у саобраћају (само ИФР летове, укључујући и прелете) по АЦЦ-у (Ареа Цонтрол Центре) у подручју Еуроцонтрол-а између Q1 2025. и истог периода 2024. године.

Свеукупно, ваздушни саобраћај на подручју Еуроцонтрол-а порастао је за 5% током овог периода. Међутим, графикон наглашава јасну и континуирану подјелу између јужне и централне/сјеверне Европе.

Оно што је посебно занимљиво и што треба истаћи је да је највећи раст обима саобраћаја забиљежен управо у Југоисточној Европи, гдје већина АЦЦ-а показује повећање од преко 10% у односу на 2024. У овој регији, у коју спада и Босна и Херцеговина тј. БХАНСА, је и прошлог љета забиљежен велики скок у повећању обима саобраћаја.

Тако је у првом кварталу 2025. саобраћај у овој регији у ствари био историјски веома висок, посебно у критичном подручју источно од Јадрана, гдје је посебно упечатљив раст саобраћаја у поређењу с нивоом саобраћаја прије пандемије, а гдје се 2019. година узима као референтна.

Тако је у нашој регији забиљежен пораст од 35 до 60% у односу на 2019. годину, док је Центар обласне контроле летења Босне и Херцеговине с јединицама у Сарајеву и Бањалуци у овом кварталу забиљежио повећање од 13% у поређењу с истим периодом 2024. године.

Сама графика јасно показује цијелу нашу регију као ону с највећим порастом броја летова, те одлично показује колико је Босна и Херцеговина важан дио Еуроцонтрол мреже и генерално глобалне мреже зрачног саобраћаја.

У тако сложеном систему који и на позитивне и негативне ефекте (примјер затвореног зрачног простора изнад Украјине) реагује на принципу спојених посуда, јасно је да и Босна и Херцеговина игра важну улогу, како нама који живимо у њој и зависимо од зрачног саобраћаја у мањој или већој мјери, тако и цијелој Европи.

Поред обласне контроле летења која примарно пружа услуге за авионе у прелету преко БиХ, не треба заборавити ни Јединице прилазне аеродромске контроле летења у које су такође у склопу БХАНСА-е, а чијом би блокадом практично сви аеродроми у Босни и Херцеговини постали неоперативни.

Поред прекида путничког и теретног саобраћаја то представља ризик и од додатних тужби од стране авиокомпанија према аеродромима и генерисања још већих дуговања.

На крају крајева, ометање ефикасног и сигурног рада или потпуни прекид рада БХАНСА-е је заиста сценарио који никоме не треба.

Гледали то као на пошиљку са Темуа која вам неће стићи, отежан или прекинут долазак великог броја туриста и прихода од туризма, или као неких 20 милиона КМ који се кроз доприносе неће увести кроз БХАНСА-у у БиХ или огромна кашњења и отказивања летова која ће туристи и пословни људи широм Европе имати, јасно је да је сувереност и контрола нашег неба нешто за што смо се дуго и тешко борили и не смијемо дозволити да испустимо из руку због неодоговорних и веома сумњивих радњи Владе РС.

(Клиx)