Власник словеначког Виадукта тражи нова потраживања од РС

Спор порторошког Виадукта и БиХ отвара многа питања, па и око ове компаније, која је са мање од два милиона еура прихода добила 165 милиона вриједан пројекат изградње двије хидроелектране на Врбасу.

Савјет министара БиХ јуче није пронашло рјешење ни за плаћање дуга Републике Српске према Виадукту Порторож. Дуг сваким даном расте за око 9.600 евра камата и сада износи близу 57 милиона евра.

Проблеми због наплате

Како смо извијестили, неизмирени дуг већ прави велике проблеме Агенцији за услуге ваздушног саобраћаја БиХ БХАНСА, јер не може добити новац од Европске организације за безбједност ваздушног саобраћаја Еуроцонтрол.

Посљедњи је крајем марта обавијестио агенцију БХАНСА да су, на основу одлуке белгијског суда, сва плаћања агенцији замрзнута.

Како је прије неколико дана јавио Н1 БиХ, агенција БХАНСА била је приморана подузети одређене мјере, укључујући смањење плата запосленима, а истовремено су позвали одговорне да што прије пронађу рјешење, јер чак пријети и обустава ваздушног саобраћаја.

Еуроцонтрол је само писао Форбесу Словенија да је због налога за запљену који је издао белгијски суд ради извршења арбитражне пресуде против Босне и Херцеговине, Еуроцонтрол тренутно приморан замрзнути накнаде за пријевоз које прикупља у име Босне и Херцеговине.

Виадукт такође циља на Централну банку Босне и Херцеговине. Наиме, Виадукт је у мају прошле године, у складу са арбитражном одлуком Међународног центра за рјешавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) пред тамошњим судовима, затражио и оврху на три зграде Централне банке Босне и Херцеговине, и то у Бањалуци, Брчком и Мостару.

Средином марта Општински суд у Мостару потврдио је одузимање зграде Централне банке Босне и Херцеговине у граду, иако пресуда још није правоснажна. Чекају се и пресуде других судова.

У Централној банци за Н1 БиХ речено је да је уложена жалба на рјешење Општинског суда у Мостару којим је одобрена одузимање зграде банке у том граду.

Како је настао спор

Пошто је прича прилично компликована, хајде да прво укратко објаснимо како се закомпликовала.

Република Српска је 2004. године потписала уговор о концесији вриједан 165 милиона евра са компанијом ХЕС Врбас, коју је Виадукт основао за пројекат изградње двије хидроелектране на ријеци Врбас – ХЕ Крупа инсталисане снаге 48,5 МW и ХЕ Бањалука – Нишка инсталисане снаге 37,2 МW – у Бањалуци.

Спор је настао јер је Влада Републике Српске тада 2013. године државном предузећу Електропривреда, само неколико километара удаљеном од ХЕ Крупа, дала концесију за мини хидроелектрану (МХП) Бочац 2, чиме је угрозила словеначки пројекат одузимањем дијела хидропотенцијала Врбаса.

Према писању Цапитала, потписивањем уговора са Електропривредом, Република Српска је фактички прекршила ексклузивитет првобитне концесије.

Када ентитет не плати свој рачун, држава губи новац, зграде и небо – Ко сједи у Фискалном вијећу које одлучује ко ће и како платити дуг Виадукту

Виадукт је понудио споразумни раскид уговора о концесији нагодбом, што је Влада у Бањалуци одбила.

ХЕС Врбас је потом у октобру 2015. године поднио одштетни захтјев против Владе Републике Српске.

Пошто је Влада одбила захтјев, Виадукт је, као већински власник ХЕС-а Врбас, 2016. године поднио захтјев за арбитражу са БиХ пред ИЦСИД-ом у Wасхингтону, на основу уговора о заштити улагања који су Словенија и БиХ потписале 2002. године. Тада је раскинуо и уговор.

Виадукт је првобитно у спору заступала адвокатска фирма СДИЛ, која је потом привукла Ваннин Цапитал да финансира спор, као и адвокатску канцеларију МСК из Вашингтона. Ово је до 2020. године заступало Виадукт, а потом адвокатску канцеларију 3ВБ из Лондона, објашњава директор и сувласник Виадукта Борис Гољевшцек .

БиХ је изгубила арбитражни спор на суду у Вашингтону у априлу 2022. године. ИЦСИД је Виадукту досудио одштету у износу од 39,8 милиона евра, уз камату ретроактивно обрачунату од 13. новембра 2021. до датума исплате, каже Гољевшчек.

Кумулативна каматна стопа је 7,1 одсто, а Виадукту су досуђени и правни и други трошкови, али они нису каматоносни, додао је извор.

Влада РС је потом поднијела захтјев за поништавање ове одлуке и дала безусловну гаранцију да ће вратити дуг ако одлука не буде поништена. Арбитражно вијеће у Лондону је почетком маја прошле године одбило њихов захтјев за поништењем, али Република Српска још увијек није вратила дуг.

Виадукт је због тога прошле године најавио принудни поврат одштете, укључујући камату.

– Важно је додати да су адвокати Виадукта до данас више од 18 пута обавијестили све надлежне органе у БиХ, али никада нису добили званичан одговор – каже Гољевшчек.

Генерални тужилац БиХ Исмет Велић рекао је за портал Клиx:

– Ово је школски примјер бахатог понашања, бројних грешака, непоштовања чињеница, правила и обавеза. Морају се поштовати закони и уговори. Сада је све дефинисано и јасно. Република Српска је дужна да плати дуг. Република Српска има буџет, апсурдно је да неко други преузима овај дуг.

Виадукт је тужио БиХ, јер РС нема субјективитет по међународном праву.

Шта знамо о Виадуцту?

Компанија Виадукт, инжењеринг и изградња уписана је у базу података АЈПЕС под другим пословима инжењеринга и техничког консалтинга. Како је наведено, директор је Борис Гољевшчек, који има и 85 посто удјела у компанији, док је преосталих 15 посто у власништву Владимира Зевника.

Компанија, регистрована 1992. године, није остварила приход од 2010. године, осим 2.400 евра у 2021. години. Прије тога посљедњи забиљежени приход је био 2009. године и износио је нешто више од осам хиљада евра.

Највише прихода остварили су 2004. године, када је потписан уговор о концесији, и то 1,8 милиона евра, а у наредне двије године преко 900 хиљада евра.

Како је Гољевшчек објаснио за Форбес Словенија, прије потписивања уговора за изградњу двије хидроелектране на Врбасу, бавили су се нискоградњом за различите стамбене и друге пројекте, попут изградње кућа, викендица и слично.

Уласком у пројекат ХЕ Врбас одлучили су да Вијадукт посвете искључиво овом пројекту. Дјелатност нискоградње пренијели су на друга предузећа, каже, која су касније продана или затворена.

Мали бизнис у велики бизнис

Како је компанија која је остварила нешто мање од два милиона еура прихода у години када је потписан уговор од 165 милиона еура дошла до тако великог посла?

Гољевшчек одговара да су прије потписивања уговора о концесији са Републиком Српском имали њемачког партнера, МББ, који је 2007. довео инвеститора ЕнБW (Енергие Баден Wуртенберг) и са њим склопио уговор по којем би Нијемци финансирали пројекат.

Према ријечима Гољевшчека, Виадукту су већ пренијели 1,3 милиона еура као аванс, али је уговором било предвиђено да се аванс конвертује у кредит уколико посао пропадне.

Посао је касније пропао, а Виадукт није могао отплатити кредит јер су, према његовим ријечима, већи дио већ уложили у кћерку компанију ХЕС Врбас и од 2004. године финансирали пословање концесионара у БиХ, уложивши укупно око три милиона еура. Стога је ЕнБW Енергие уписала заложно право на власничке удјеле Гољевшчека и Зевника у Виадукту.

Одакле им новац за финансирање пројекта, око два милиона евра, с обзиром да су приходи Виадукта пресахли? Гољевшчек одговара да је финансирање дошло из сопствених извора (Виадукт), од капиталних предузећа Гољевшчек и Зевник, и кредитирањем на финансијском тржишту, “за шта су сви уговори везани”, каже саговорник.

Гољевшчек је од 1996. године био сувласник (касније и једини власник) компанија Бофрост*адриа Словенија и Бофрост*адриатиц Хрватска, кћерке међународног конзорцијума Бофрост*, до 2010. године, када је концесију вратио својој матичној фирми.

– У моје вријеме обје компаније су имале око 120 запослених, преко 30 доставних возила, хладњаче (у власништву и у закупу), а годишњи приходи обје компаније износили су више од шест милиона евра. Бофрост*адриа је кредитирала Виадукт који је финансирао његово пословање у БиХ – објашњава Гољевшчек.

Како добити посао без референци?

Поставља се и питање како је Виадукт добио уговор за изградњу хидроелектрана, с обзиром да није имао референце у овој дјелатности? Испоставило се да Виадукт није ни добио пројекат на тендеру, већ је касније ушао у посао и покушао да привуче разне партнере. Гољевшчек објашњава:

– Виадукт је позвао конзорциј за изградњу хидроелектране Врбас након што су побиједили на тендеру у октобру 2003. године, када им је била потребна помоћ око банкарске гаранције и у наставку преговора са Владом Републике Српске око уговора о концесији. Конзорциј под називом “ГП КГрађевинар Српске компаније, српске компаније, објашњавају директори босанских Вилијана – чинили су босански Вила директор.

Будући да вођа конзорцијума Грађевинар није желио продужити гаранцију у фази преговора о концесијском уговору, чланови конзорција су нам се обратили.

Дали смо банкарску гаранцију преко финансијске компаније из Канаде, коју је наш њемачки партнер МББ депонирао по уговору о концесији у износу од 1.028.000 еура (захтјев у тендеру, образац000лл у00) провјерите“, објашњава Гољевшчек и додаје:

– То је било у новембру 2003. године, на њихову иницијативу смо преузели вођење и закључивање преговора. Наш улазак је одобрило Министарство енергетике Републике Српске, а у новембру 2004. потписали смо уговор о концесији са Владом Републике Српске.

Прије тога је овај уговор ратификовала Народна скупштина Републике Српске”, објашњава Гољевшчек и додаје: Све концесије су могли бити испуњени нашим уговором.

Наиме, ентитетска влада је престала одобравати предложени ИИП (Иновирани идејни пројекат) који је био основ за израду главног пројекта и еколошке дозволе, а све је то од стране ИЦСИД препознато као неодговоран чин.

Он додаје да је гаранција (корпоративни чек) и даље у власништву Владе Републике Српске или је депонована код локалног Министарства финансија, а потврда и копија су међу доказима у спору, каже Гољевшчек.

Тражили смо квалификоване партнере

Власник Виадукта даље појашњава: „Влади Републике Српске смо представили неколико квалификованих инвеститора или партнера (Група Е из Швајцарске, ЕоН из Њемачке, Статкрафт из Норвешке, ЧЕЗ из Чешке, ЕнБW из Њемачке и други), а сви су то реномирани произвођачи електричне енергије који су такођер жељели да учествују у другим енергетским пројектима Републике Српске.

На питање зашто се конзорцијум за банкарске гаранције обратио малој фирми из Словеније, Гољевшчек каже да их је члан конзорцијума контактирао преко директора њихове фирме у Београду, којег познаје.

„Виадукт вам се чини малим, али немојте заборавити чињеницу да смо имали/имали капитално повезане двије компаније у Хрватској, двије у Босни и Херцеговини (не само ХЕС Врбас) и Србији.“ Гољевшчек није желио да улази у детаље о којим компанијама се ради, само је рекао да је дио њих већ историја.

ГП Грађевинар Краљево посједује један посто акција ХЕС Врбас. Сви чланови конзорцијума су своја права и обавезе пренијели на Виадуцт, који посједује 99 посто дионица, објашњава Гољевшчек.

Шта се дешавало између 2004. и 2010. године

Како је споменуто, предузеће ХЕС Врбас основано је 2004. године. Реализација пројекта се закомпликовала од почетка, када су се становници Бањалуке и околних насеља оштро противили изградњи брана на ријеци Врбас због страха од плављења кањона и еколошких посљедица, јавља Н1 БиХ.

Према ријечима Гољевшчека, од потписивања уговора 2004. до 2010. године, када су сазнали да је Влада Републике Српске дала концесију државној Електропривреди за малу хидроелектрану Бочац 2, само неколико километара од хидроелектране Крупа, у пројекат су уложили три милиона еура.

Новац је отишао за отварање канцеларије у Бањалуци, плате двоје сталних радника који су ту радили до 2013. године, набавку метеоролошке станице за мјерење на Врбасу и друго, објашњава Гољевшчек.

Суд у Вашингтону је приликом утврђивања штете узео у обзир не само инвестицију, већ и изгубљену добит, објашњава извор.

Он додаје да пројекат изградње двије хидроелектране на Врбасу није далеко одмакао јер, према његовим ријечима, Влада Републике Српске није испунила услове које је требала испунити по уговору, као што је откуп земљишта од власника на којем је требало градити хидроелектране, нити потврђивање поменутог ИИП-а.

– Преговарали смо шест година, промијенило се неколико влада и министара енергетике – наглашава он.

Како даље?

Директор порторошке компаније каже и да припремају и друге мјере за наплату дуга, осим замрзавања имовине агенције БХАНСА, одузимања три зграде централне банке, те блокаде рачуна Централне банке БиХ у Луксембургу.

– Зато што не видимо други начин да вратимо дуг. Нећемо стати. Новац ћемо добити на било који начин. Ко ће мислити да је то непримјерено, јер на крају ће патити људи, а не политичари.

Не жели конкретно говорити о будућим потезима, осим да напомиње да ће на мети бити имовина БиХ унутар и изван земље.

Шта ће они са новцем ако га добију?

– Дио тога ћемо искористити за надокнаду трошкова америчког фонда Ваннин Цапитал, који финансира судске поступке, за плаћање адвокатских канцеларија у Републици Српској, Енглеској и САД, које су правни заступници Виадукта, за отплату кредита ЕнБW Енергие и враћање кредита другим повериоцима, који су сви наведени у ИЦСИД-у, биће подељени између ИЦСИД – каже Гољевшчек.

(Форбес.ба)  Фото: Интеграл Инжињеринг