Зашто су реформе јавне управе и даље на дугом штапу?

Реформа јавне управе у БиХ се проводи скоро двије деценије. То је један од кључних процеса придруживања Еуропској унији. Циљ је јачање институција, њихове транспарентности и одговорности. Али, по свим показатељима, далеко смо још од тог циља. 

Процес који траје двије деценије и који нажалост није отишао много даље од почетка, тако је реформу јавне управе у БиХ, која је један од кључних приоритета на европском путу, описао Дамјан Ожеговић из Транспаренси интернешнела БиХ. Разлоге за то види у компликованој административној организацији, али и у јаким политичким притисцима.

“Наравно неки помаци постоје, али они су у првом реду у техничком смислу, а у суштинском смислу већи кораци напријед не постоје. То се у првом реду односи на деполитизацију, мериторно одлучивање, поготово кад је у питању запошљавање и наравно на објективност, непристрасност и одговорност. У свему томе налазимо недостатак отворености, односно транспарентности”, каже Ожеговић.

За професионалну, деполитизовану јавну управу потребна је политичка воља, али она најчешће изостаје.

“Наравно, иако постоје одређени већ механизми у закону који онемогућавају спој политике и јавног сектора још има рупа у самим законима које политички субјекти врло често злоупотребљавају. Због чега имамо ситуацију да политика врло лако може манипулисати самим јавним сектором”, каже Хасан Камењаковић, из Центара цивилиних иницијатива.

Реформа јавне управе у коначници треба да значи јачање институција које ће бити транспарентне, професионалне, у служби грађана, како би се задобило њихово повјерење. Одређених техничких помака има. 

“Донекле смо успјели са дигитализацијом, иако неке основне реформе недостају попут електронског потписа и слично, али могуће је остварити онлајн неке захтјеве односно нека своја права као и обавезе, поднијети електронске образце и слично”, каже Ожеговић.           
            
Један од кључних корака које је Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ направила у процесу дигитализације јесте имплементација квалификованог електронског потписа, који је званично уведен прошле године. Али, из ове Агенције признају да има проблема:

“Међутим, у пракси се и даље суочавамо с одређеним изазовима. Нису све институције у БиХ још увијек у потпуности дигитализоване нити довољно технички оспособљене за рад у новом систему. Такође, постоји потреба за додатном едукацијом запослених у јавној управи, али и ширим информисањем грађана о доступним дигиталним услугама и њиховим предностима”.   

Агенција је, истичу, омогућила техничке претпоставке за електронску размјену података са бројним институцијама које су укључене у процес издавања личних докумената, као што су матични уреди, МУП-ови и други надлежни органи.   
                                                
“До момента увођења е - управе грађани могу путем е - регистра админстративних поступака који су доспупни на сајту града да поднесу све захтјеве, молбе, све акте које упућују путем писарнице. Они те захтјеве могу да одштампају, скенирају и пошаљу на званичан мејл надлежног одјељења или мејл градоначелника, а он ће упутити надлежном одјељењу”, каже Драгана Копривица, в.д. начелника Опште управе, Бијељина.   

Реформа јавне управе је дуготрајан и комплексан процес, али уколико жели да постане члан Европске уније, БиХ мора имати реформисану, професионалну и ефикасну јавну управу.

(БН) Фото: БН