Zašto su reforme javne uprave i dalje na dugom štapu?

Reforma javne uprave u BiH se provodi skoro dvije decenije. To je jedan od ključnih procesa pridruživanja Europskoj uniji. Cilj je jačanje institucija, njihove transparentnosti i odgovornosti. Ali, po svim pokazateljima, daleko smo još od tog cilja. 

Proces koji traje dvije decenije i koji nažalost nije otišao mnogo dalje od početka, tako je reformu javne uprave u BiH, koja je jedan od ključnih prioriteta na evropskom putu, opisao Damjan Ožegović iz Transparensi internešnela BiH. Razloge za to vidi u komplikovanoj administrativnoj organizaciji, ali i u jakim političkim pritiscima.

“Naravno neki pomaci postoje, ali oni su u prvom redu u tehničkom smislu, a u suštinskom smislu veći koraci naprijed ne postoje. To se u prvom redu odnosi na depolitizaciju, meritorno odlučivanje, pogotovo kad je u pitanju zapošljavanje i naravno na objektivnost, nepristrasnost i odgovornost. U svemu tome nalazimo nedostatak otvorenosti, odnosno transparentnosti”, kaže Ožegović.

Za profesionalnu, depolitizovanu javnu upravu potrebna je politička volja, ali ona najčešće izostaje.

“Naravno, iako postoje određeni već mehanizmi u zakonu koji onemogućavaju spoj politike i javnog sektora još ima rupa u samim zakonima koje politički subjekti vrlo često zloupotrebljavaju. Zbog čega imamo situaciju da politika vrlo lako može manipulisati samim javnim sektorom”, kaže Hasan Kamenjaković, iz Centara civilinih inicijativa.

Reforma javne uprave u konačnici treba da znači jačanje institucija koje će biti transparentne, profesionalne, u službi građana, kako bi se zadobilo njihovo povjerenje. Određenih tehničkih pomaka ima. 

“Donekle smo uspjeli sa digitalizacijom, iako neke osnovne reforme nedostaju poput elektronskog potpisa i slično, ali moguće je ostvariti onlajn neke zahtjeve odnosno neka svoja prava kao i obaveze, podnijeti elektronske obrazce i slično”, kaže Ožegović.           
            
Jedan od ključnih koraka koje je Agencija za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka BiH napravila u procesu digitalizacije jeste implementacija kvalifikovanog elektronskog potpisa, koji je zvanično uveden prošle godine. Ali, iz ove Agencije priznaju da ima problema:

“Međutim, u praksi se i dalje suočavamo s određenim izazovima. Nisu sve institucije u BiH još uvijek u potpunosti digitalizovane niti dovoljno tehnički osposobljene za rad u novom sistemu. Takođe, postoji potreba za dodatnom edukacijom zaposlenih u javnoj upravi, ali i širim informisanjem građana o dostupnim digitalnim uslugama i njihovim prednostima”.   

Agencija je, ističu, omogućila tehničke pretpostavke za elektronsku razmjenu podataka sa brojnim institucijama koje su uključene u proces izdavanja ličnih dokumenata, kao što su matični uredi, MUP-ovi i drugi nadležni organi.   
                                                
“Do momenta uvođenja e - uprave građani mogu putem e - registra adminstrativnih postupaka koji su dospupni na sajtu grada da podnesu sve zahtjeve, molbe, sve akte koje upućuju putem pisarnice. Oni te zahtjeve mogu da odštampaju, skeniraju i pošalju na zvaničan mejl nadležnog odjeljenja ili mejl gradonačelnika, a on će uputiti nadležnom odjeljenju”, kaže Dragana Koprivica, v.d. načelnika Opšte uprave, Bijeljina.   

Reforma javne uprave je dugotrajan i kompleksan proces, ali ukoliko želi da postane član Evropske unije, BiH mora imati reformisanu, profesionalnu i efikasnu javnu upravu.

(BN) Foto: BN