Додик све већи проблем за Српску и њен народ

Француска и Њемачка послале чланицама ЕУ "нон пејпер" о БиХ, траже се санкције за Додика и прекид контаката с СНСД-ом, открива портал Рапорт.

У нон пејперу којег су, како стоји у тексту, припремиле Француска и Њемачка, позива се на изолацију Додика, Стевандића и Вишковића, који се налазе на централној потјерници Суда БиХ, а због њих пријети се и увођење финансијских санкција Републици  Српској на нивоу ЕУ.

Занимљиво је да се на акцију позива и високи представник Цхристиан Сцхмидт.

Из документа, у који је Рапорт, имао увид, видљиво је да је датиран на 12. мај. Документ је дистрибуиран под називом 'Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ'.

У том документу, који је Рапорт ексклузивно објавио се наводи да је циљ Европске уније и даље је помоћи у очувању и изградњи мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која се придржава својих обвеза према начелима и вриједностима на којима се темељи Европска унија, демократска друштва и владавина права, те према будућности Босне и Херцеговине унутар Европске уније.

Непосредни циљ је укидање неуставних закона и повлачење новог нацрта устава. Морају се истражити све могућности за остварење овог циља.

Трајно рјешење кризе захтијеваће, посебно, потпуни и неповратни повратак Републике Српске уставном поретку Босне и Херцеговине, поновну преданост правилном функционирању државних институција и њихову поновну преданост подузимању свих релевантних корака утврђених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. за напредак у процесу приступања ЕУ.

Као сљедећи кораци наводе акције које би требале бити дио алата Европске уније:

1) Финансијска подршка

Сваки пројект који директно или дјеломично користи Република Српска у оквиру Инвестицијског оквира за Западни Балкан (WБИФ) требао би остати обустављен. Државе чланице требале би с Комисијом истражити могућности прекида двају обустављених пројеката. Комисија би се требала суздржати од предлагања нових пројеката корисних за Републику Српску. Развијени су критерији за одмрзавање ових мјера након што руководство Републике Српске прдузме конструктивне акције.

ЕУ би се требао обратити другим релевантним међународним финансијским институцијама попут Свјетске банке како би осигурао да усвоје сличан приступ.

Билатерална финансијска помоћ пројектима који директно или дјеломично користе Република Српска требала би се обуставити.

2) Санкције

Европска унија требала би размотрити циљану употребу оквира за рестриктивне мјере (Одлука Вијећа 2011/173/ЗВСП) с обзиром на ситуацију у Босни и Херцеговини, усвајајући рестриктивне мјере против појединаца.

Очекујемо приједлоге високог представника/потпредсједнице у наредним седмицама у том погледу.

У недостатку консензуса на европском нивоу, националне мјере, укључујући циљане појединачне мјере, попут националних забрана путовања, требале би се испитати и координисати међу државама чланицама. Усвајање мјера од стране појединачних држава чланица ЕУ требало би бити попраћено локалним рјешењима која би требала бити приоритетна. Националне мјере су привремене и реверзибилне рестриктивне мјере којима је циљ изазвати промјену у понашању циљаних субјеката и појединаца.

3) Проширење

ЕУ и њезине државе чланице требају нагласити да су поступци Републике Српске у супротности с европским путем Босне и Херцеговине и интересима становништва БиХ, укључујући становништво Републике Српске. Напредак у процесу приступања овисиће о примјени потребних корака наведених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. Истовремено, ЕУ и њезине државе чланице требале би усмјерити своју јавну комуникацију на користи европских интеграција.

4) Контакти с званичницима Републике Српске

Информације ЕУ и њезиних држава чланица упућене званичницима владе Републике Српске или СНСД-а требале би се усмјерити на наглашавање ризика даљњег провођења неуставног курса предсједника Републике Српске Милорада Додика. Ове комуникације требале би укључивати ​​поруке о отворености и спремности ЕУ да смири напетости чим промјена политика постане видљива, те ангажман с опозицијом Републике Српске  и цивилног друштва. Контакти на високом нивоу с осуђеним или оптуженим Додиком, Стевандићем и  Вишковићем требали би се обуставити.

Овај документ је ажурирани документ поднесен 3. новембра 2023. и написан је у свјетлу закључака Политичког и сигурносног комитета (ПСЦ) договорених 26. марта 2025. који су утрли пут даљњем активном ангажману држава чланица ЕУ у вези с текућом уставном кризом у Босни и Херцеговини. Његов је циљ олакшати расправу о одговору ЕУ на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ.

Такође се наводи да је тренутна уставна криза у БИХ најтежи изазов суверенитету, јединству, као и функционалном и територијалном интегритету БиХ у посљедњих 30 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир. Током протеклих седмица, радње и правни процеси унутар Републике Српске након првостепене пресуде против предсједника Републике Српске Милорада Додика 26. фебруара 2025. отворени су напади на уставни поредак БиХ, стоји између осталог у том документу, који је објавио Рапорт.

(БН) Фото: Архива