Ружина пећина из леденог доба код Гацка (ВИДЕО)

Ружина пећина, смјештена у Пустом Пољу код Гацка, нашла се у фокусу регионалних па и свјетских археолошких истраживања.

Ово налазиште укључује значајне налазе из периода палеолита. Иако су прва штура истраживања на овом локалитету вршена још крајем осамдесетих година прошлог вијека, најновија ископавања, предвођена професором Душаном Михаиловићем са Филозофског факултета у Београду и Иваном Грујић, директорицом Музеја Херцеговине, донијела су изванредне резултате. 

Током археолошких истраживања Ружине пећине смјештене код Гацка пронађено је стотине артефаката који потичу из најранијег периода каменог доба, што указује да је пећина била насељена још у доба леденог доба, прије више од 20.000 година. Професор Душан Михаиловић каже да је ово истраживање већ надмашило сва очекивања, а тек су на почетку.

"Први резултати које смо добили након 10 дана истраживања су изванредни. Далеко су превазишли наша очекивања. Наиме, овдје смо открили остатке логора ловаца и сакупљача из посљедњег леденог доба који садржи стотине и стотине камених алатки. Нашли смо коштану алатку, нашли смо пигменте за бојење лица и одјеће. Нашли смо бројне животињске кости које указују које животиње су они ловили, тако да већ сада имамо почетни увид у њихове активности у самом станишту, а и у њихов модел насељавања у том периоду.

То су спектакуларна налазишта која привлаче много туриста, имате Црвену стијену која је већ уређена за посјете, имате налазиште Бадањ у близини Стоца које је исто изванредно и имате сада Ружину пећину. Дакле, људи су врло заинтересовани да погледају та најстарија налазишта", каже Душан Михаиловић, професор археологије на Филозофском факултету Београд.

Ивана Грујић, директорица Музеја Херцеговине, каже да је Ружина пећина од изузетног значаја за цијелу источну Херцеговину.

"Она је и у археолошком лексикону БиХ забиљежена, у науци позната, недовољно истражена, али у овом крају сви знају и то је један исто добар показатељ да људи учествују у ствари у овим резултатима наших истраживања зато што прихватају нове податке и поносни су, не само на средњи вијек и на антику, него просто им је драго да чују да је овдје прије толико хиљада година човјек живио, ловио и уопште насељавао ове предјеле", рекла је Ивана Грујић.

Мјештанин Мишо Мандић чија се кућа налази тик уз Ружину пећину каже да се у овом крају одавно знало за овај локалитет, а људи су долазили ту због кременица којима би палили ватру.

"Ја знам од раније, отац ми је говорио да су долазили људи, тражили кременица, раније су људи пушили лулу, имали чакмак, то је било једино средство да се упали ватра. Онда овдје један наш Мандић је однио кесу у Земаљски музеј осамдесет и неке године у Сарајево и онда су они послије долазили и испитивали", каже мјештанин Мишо Мандић.

Пројекат археолошког истраживања Ружине пећине трајаће 7 година и окупиће водеће свјетске институције које се баве различитим аспектима проучавања људске прошлости, а укључени су и бројни свјетски универзитети који ће обавити днк анализе, анализе протеина и остале неопходне анализе.

(БН)