Загребчанин који обожава народњаке, Ипчета, Јашара...

Марино Ђуран је још једно ново име на народњачком естрадном небу, али који има намјеру да истраје у свом циљу. А то је да „забетонира“ своје име у естрадном свијету. Рођен је у Хрватској, али задњих неколико година живи, ради, пјева у Њемачкој.

Не пјева Марино забавну музику, не пјева далматинску музику, пјева Марино истинске народњаке, што је опет помало необично за рођеног Загрепчанина.

Најмлађи бубњар

– Када су сви у мом окружењу били на домаћој глазби ја сам био више навучен, на Ипчета, Јашара, оба Халида. Мене је све то више вукло управо због тога што је пјесме од таквих величина било тешко за научити. Мој отац је музичар и био је такав какав је био. Није никада био задовољан најмањим, најлакшим, већ ме увијек вукао ка најтежим и оном што је најбоље.

Твоје бављење музиком заправо је започело свирањем бубњева?

– Мој отац је био бубњар, па ме прво уписао у школу хармонике, али мене то није занимало. А, бубњеве сам научио свирати уз њега. Па сам се онда 2005. појавио на хрватској телевизији као млада нада и најмлађи бубњар у повијести. Једноставно имао сам таленат за то. Код куће сам пјевао, али за свој гушт. А, онда се десио очев 55-ти рођендан и ту је био мој садашњи клавијатуриста Здравко Симболец, који је био позван да свира.

– Ја сам сједио на врху стола, атмосфера била добра, попије се и понешто, па сам ја пјевушио. Онда је Здравко стао са музиком и рекао ми да узмем микрофон, изађем и да пјевам. Како сам тада започео са пјесмом више нисам ни стао. А, док сам био у бенду као бубњар нису ми дали пјевам јер сам у гласу имао типичне народњачке трилере. А, за тај крај гдје сам ја рођен није баш одговарало. Та моја вибра није одговарала људима у мом крају, звали су је завијање, што по мени то уопће није завијање. За мене је умјетност.

Да ли се се покајао што си се окренуо „завијању“?

Асим је крив за паре

– Не, никада ни једног момента. Ја од тога данас храним дјецу, супругу, фамилију. Живим лијеп живот од свега тога и много ми је драже што сам се томе окренуо. Једноставно уживам у томе, немам бол у трбуху када то радим.

Које су прве фолк пјесме које си пјевао?

– Прва коју сам приватно код себе кући отпјевао је „Ти мене не волиш“ од Османа Хаџића. А прва коју сам јавно, пред великим бројем публике отпјевао је пјесма „Хиљаду суза мајко“ од Мирослава Илића. Мени заиста иду све пјесме и свака ми добро стоји.

Снимио сам цовер пјесме „Вратит ћу се једног дана“ покојног Срећка Јововића и многе друге. Те пјесме су пјевале у мом крају одакле сам ја, али сви су мислили да су те пјесме из њиховог краја, али то су све емоције. Те пјесме су толико емотивне да се могу пјевати на почетку, али и на крају неке забаве. Уз те се пјесме и пјева, весели, али и плаче.

На којој пјесми си зарадио највише бакшиша?

– То је несумњиво пјесма „Сине мој“ Асима Бајрића. Асим је крив за све паре. А, друга пјесма која ми је донијела доста новца на наступима је пјесма „Чубура“ од Бекија Бекића.

Одустао од такмичења

Већ девет година са породицом живиш у њемачком граду Кобленз. Да ли се у Њемачкој може живјети само од пјесме?

– Може и не може, све овисно како се узме. Зависи од тога колико дана у тједну радиш. Мени се некада задеси да радим три дана у тједну, онда се може и живјети и постићи поплаћати све рачуне. Ја имам супругу и троје дјеце, тако да су и издаци већи, али не жалим се. Супруга ми је велика помоћ у мом животу.

Да ли си покушао пријавити на нека од музичких такмичења?

– Да јесам на Звезде Гранда и Пинкове Звезде, али пријаве сам послао касно, када је већ све прошло. Онда сам се пријавио на Хyпе звезде, прошао сам глатко, али послије сам одустао. Схватио сам да ми није одговарао начин на који је све то кренуло. Ја сам неко ко не жели да буде везан било каквим уговорима, а на почетку се много говорило да неће бити тако. Али, на жалост и ту постоји уговор, који мени уопште није одговарао. Волим бити слободан, а не везан. Умјетност било које врсте не смије бити, било каквим неповољним уговорима спутавана.

Маринка обожавам

Већ имаш снимљену и објављену једну пјесму, а радиш и на другој. Постоји ли нека пјесма од неког другог пјевача, за коју би пожељео да је у твом власништву?

– Да, а то је пјесма „Преварено срце моје „ од покојног Маринка Роквића. Ту пјесму изузетно волим, комплетно сам се пронашао у њој. А, Маринка Роквића обожавам.

Да ли волиш да пјеваш севдалинке?

– Да , изузетно. Посебно волим од Неџада Салковића „Не клепећи нанулама“. А има још једна пјемса није севдалинка, али је тако добро написана да је као севдалинка“ а то је пјесма од Мехе Пузића „Хитао је синак мајци“.

Ти си један од ријетких младих пјевача који када пјева нема телефон у руци да прати текст пјесме?

– Не, никада. То је на неки начин моје поштовање према публици. Ако ми неко плати и, мени особно да новац да му испуним музичку жељу, мени је јако глупо да држим телефон у руци и читам текст пјесме. На тај начин, ја тој особи, не могу да пренесем емоцију те пјесме на њега, за коју је он мени дао новац.

Да ли би због каријере и успјеха одлушио на пресељење у Београд?

– Да то би урадио стопостотно. Ја сматрам да све што се у животу ради је ризик, 50:50 посто. Ко не рискира тај и не профитира. Ако узмем ризик можда и успијем, а ако нисам пробао бит ће ми жао. А, ако пробам и не успијем, онда ми није суђено, али бар сам пробао.

Цеца или Јеца?

– Цеца дефинитивно. Ја обожавам Цецине пјесме, а њена најдража пјесма ми је „ Дал си икада до бола волео“. Цеца је неупоредива, не постоји особа са којом би је могао упоредити.

Нисам милионер

Бавио си спортом, био си фудбалер ,али све си то оставио због пјесме? Сјећаш ли се свог првог хонорара добијеног на пјесми?

– Да, наравно и био је 30 еура. Била је једна чаша на шанку и на њој је писало за „За Марина“. На крају је у њој било 30 еура, а мени као 3000 еура. То се не заборавља. Данас ми је хонарар са којим са задовољан, не очекујем да будем милионер, али до њега данас могу нормално да живим.

Марино има добре музичаре, са којима дуго сарађује, а то су Здравко, Марко и Александар. Некада су у комплету, све зависи шта желе они који га ангажују. А, тамо гдје дође Марино са бендом добра забава је загарантована.

Марино има менџерицу, то је Ивана Баричевић која брине за све његове термине, која брине да Марино сваки датум испоштује, а уједно уговара и нове наступе.

(Боснаинфо/Разговарао: Бато Шишић) Фото: Марино Ђуран