Челинац: Промјене регулационог плана по жељама моћника

Бивши начелник општине Челинац од 2007. до 2020. године, а данас потпредсједник Скупштине општине и функционер СНСД-а Момчило Зељковић, налази се у центру нове урбанистичке контроверзе након што се пред одборницима 26. фебруара поново треба наћи измјена дијела регулационог плана на простору некадашње фабрике „Свила“.

Ријеч је о простору у самом центру индустријске зоне, гдје се већ граде и планирају стамбене зграде непосредно уз производне погоне. Према доступним подацима, број објеката константно расте — од првобитно планиране три зграде, затим четири, а сада се тражи измјена којом би било дозвољено пет.

Планирана изградња предвиђа искључиво стамбене објекте са паркинзима, без јавних садржаја — нема игралишта, нема зелених површина, нити заштитног појаса према индустрији. Практично се ради о бетонизацији простора у зони која је урбанистички била намијењена производњи.

Посебну пажњу јавности изазива чињеница да је намјена земљишта почела да се мијења управо у периоду када је Зељковић био начелник општине. А посебно се поставља питање како је Зељковић постао власник ове земље након приватизације фабрике „Свила Челинац“ 2008. године у којој је он сам учествовао.

Од тада свака нова измјена регулационог плана повећава изграђеност парцела, што отвара питање да ли се планови прилагођавају инвеститору умјесто јавном интересу.

Кључно питање је и законитост измјене. Ради се о парцијалном мијењању старог регулационог плана, иако плански документ има ограничен рок важења и предвиђа доношење новог плана, а не стално прилагођавање постојећег. У новој одлуци наводи се да план важи десет година од ступања на снагу, дакле план је давно истекао, што отвара дилему да ли се уопште може мијењати документ који је практично превазиђен.

У међувремену Зељковић, осим функције потпредсједника Скупштине општине, обавља и дужност замјеника директора Републичке дирекције за обнову и изградњу Републике Српске , због чега се све чешће помиње могући сукоб интереса и утицај на урбанистичке одлуке.

Дијелу јавности овакви примјери представљају модел у којем се политичка моћ временом претвара у приватни грађевински бизнис, због чега се све чешће чују оптужбе да локалне политике стварају нове локалне „грађевинске тајкуне“.

Одборници ће 26. фебруара формално гласати о измјени плана, али суштински одлучују да ли ће индустријска зона остати индустријска или ће се планови наставити мијењати у складу са интересима појединаца, тврди наш читалац.

(БН) Фото: Уступљена фотогтафија