Кредити порасли за три милијарде КМ, пола отишло становништву

Укупни кредити у Босни и Херцеговини су за годину дана порасли за око три милијарде КМ, а више од половине овог износа су кредити намијењени становништву, показују подаци о монетарним кретањима Централне банке БиХ.

Укупни кредити домаћим секторима

Како се наводи у овим подацима, укупни кредити домаћим секторима на крају јануара износили су 28,76 милијарди КМ и у односу на претходни мјесец забиљежено је повећање кредита од 69,9 милиона КМ (0,2%).

"Кредитни раст је регистрован код сектора становништва за 54 милиона КМ (0,4%), код владиних институција за 41,7 милиона КМ (2,7%) и код нефинансијских јавних предузећа за 21,4 милиона КМ (2,8%).

Смањење кредитног раста на мјесечном нивоу регистровано је код приватних предузећа за 27,4 милиона КМ (0,2%) и код осталих домаћих сектора за 19,9 милиона КМ (4,9%). Годишња стопа раста укупних кредита у јануару 2026. године износила је 11,6%, номинално три милијарде КМ.

Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,59 милијарди КМ (12,3%), код приватних предузећа за 921,2 милиона КМ (8,7%), код владиних институција за 310,7 милиона КМ (24,3%), код нефинансијских јавних предузећа за 110,6 милиона КМ (16,2%) и код осталих домаћих сектора за 64,9 милиона КМ (20,3%)", навели су из Централне банке БиХ.

Раст депозита

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да раст кредита намијењених становништву у Босни и Херцеговини прати и раст депозита грађана у банкарском сектору, при чему депозити расту нешто брже.

"То у суштини значи да грађани више новца полажу у банке него што га кроз кредите повлаче. Овакво кретање прије свега је посљедица раста плата, али и стабилног прилива дознака из иностранства.

Истовремено, раст номиналних зарада повећава кредитну способност грађана, што банкама отвара простор за ширење кредитне активности према становништву.

Међутим, структура тих кредита показује да, изузев стамбених кредита који имају одређени развојни ефекат кроз подстицање грађевинског сектора, већина осталих пласмана има потрошачки карактер.

Проблем је што се та потрошња у великој мјери односи на увозне производе", нагласио је Млинаревић.

Трговински дефицит

Према његовим ријечима, због овога раст потрошачких кредита врло често иде паралелно са растом трговинског дефицита, што је посљедица недовољне конкурентности домаће производње.

"На тај начин се одржава модел економског раста који је доминантно заснован на потрошњи и увозу. Такав модел може функционисати само док постоји континуирано задуживање - било државе, било становништва. Дугорочно одрживији развојни модел подразумијевао би јачу оријентацију ка расту производње и извоза.

То значи да би кредитна средства требало у већој мјери усмјеравати ка инвестицијама у реални сектор, односно производне активности.

Међутим, банке се у пракси чешће опредјељују за пласман потрошачких кредита, јер они носе мањи ризик и релативно високу профитабилност кроз камате и различите накнаде.

Због тога је кредитирање привреде и инвестиција и даље знатно скромније него што би било пожељно за дугорочно одржив економски раст", објаснио је Млинаревић.

(Независне) Фото: БН