Смањена откупна цијена, смањена и количина откупа

Са неконтролисаним увозом млијека и мљечних производа из Европске Уније, домаће мљекарство упало је у проблем. Смањена је откупна цијена, смањена је количина откупа, а ако се тај тренд настави, смањиће се и број музних грла Републике Српске. Ко је крив?

ЦЕФТА – споразум који дефинише јединствену зону слободне трговине између земаља Западног Балкана, по стандардима Европске Уније. Овај споразум довео је инвестиције, фондове и новац у БиХ, али за мљекаре он је постао проблем. Како кажу мљекари, вишак производа ЕУ, земље Западног Балкана морају да пласирају на свом тржишту, а то је са рафова најбрже истиснуло домаће млијеко и млијечне производе.

“Свјесни смо ми да не можемо да произведемо количину млијека која је потребна за нашу државу. Негдје од 50 до 55% можемо произвести, па хајде онда тих 40 – 50% да се увезе, али сад смо дошли до тога да је увоз 100%. Наше млијеко је изгледа неквалитетно, много је боље то у праху. “ указује Јовица Драгојловић, мљекар из Амајлија код Бијељине

Због неконтролисаног увоза, откуп од домаћих произвођача смањен је за 20%. Када на то додамо и смањење цијене млијека, музна грла Републике Српске немају сврху да постоје.

Радиша Рикановић, пољопривредник из Бродца код Бијељине није срећан тренутним стањем.

“Цијена млијека је отишла доле, што се никако није могло замислити. Знате И сами да је цијена свега отишла горе, а цијена млијека да иде доле. Око музних грла треба свако ко је надлежан да нешто уради, да помогне да се на мљекарству поради и да се та музна грла сачувају.”

Кажу пољопривредници да је немјерљив обим посла око музних грла и било које друге животиње, а зато је називају и малом фабриком, јер много даје, али много и изискује.

“Све смо урадили што је до нас, смањили смо број литара, крава која је давала 25 литара због хране коју смо морали да избацимо сад даје 20. Па И тај алфатоксин смањили смо на нуле, скоро да у Европи нема бољег млијека. “ тврди Рикановић.

Управо због уложеног труда и квалитета који постижу, забрињава их чињеница да се у Босну и Херцеговину тренутно увози сумњива материја за коју постоји индиција да се ради о вјештачком сиру који само изгледом асоцира на прави.

“Шта бисмо ми тражили од надлежних је да означе које је домаће млијеко, а које страно млијеко, да зна обичан купац шта пије.” закључује Јовица Драгојловић, мљекар из Амајлија код Бијељине.

Спас мљекарства виде у заштити од стране надлежних, те наглашавају да је потребно заштитити домаћу производњу. Уколико се смањење цијена и количине откупа настави, увјерени су у то да ће умјесто да просипају млијеко по путу, радије престати да га производе, па ком обојци, ком опанци.

(БН)