Угљевик: Воденица која чува традицију и прича приче

У празничним тренуцима најемотивнији су породични сусрети, али и сјећање на оне који су нам највише значили. Слађана Станкић сваког дана кроз породични посао његује сјећање на свог оца, а у своје успомене пустила је И нашу екипу.

“Све док воденички камен меље, знаћу да испуњавам завјет свога оца.” Овим рјечима Слађана, једна од ријетких жена која се бави воденичарством почиње причу о породичној традицији која траје од 1939. године. Након много година запуштености, воденички точак поново је почео да се окреће у селу Мезграја на обронцима Мајевице.

Иако је воденичарство мушки и физички захтјеван посао, отац је успио да приволи кћерку да крене његовим стопама.

Слађани воденица није једини посао, па је сав терет опстанка породичне традиције на њеним плећима. 

Постоји предање да када некога воденичар попршће водом кроз воденички точак, та особа ће у току године пронаћи своју љубав и са њом започети заједнички живот. Слађана издваја још једно вјеровање због ког се људи појављују у њеној воденици.

У туристичкој мапи Угљевика, воденица Станкић у Мезграји заузима високо мјесто и то са разлогом.

Овај прелијепи комплекс има сталне посјетиове а сви они који желе да га посјете или купе брашно могу то учинити свакодневно. Најбитније за Слађану јесте да ово мјесто живи.

У слике сјећања и његовања традиције, Слађана је уткала најњежније емоције које кћерка И отац његују једно према другом. Каже жеља јој је да се племенити гестови И традиција коју њена породица његује скоро 90 година преносе И на наредна покољења.

(БН) Фото: БН