Зашто се Европа толико обрадовала паду Виктора Орбана?

Зора у Европи је сванула уз колективни уздах олакшања који се могао чути од Берлина, Париза, па све до ходника у Бриселу. Мађарска је изабрала промјену. Петер Мађар успио је оно што се деценију и по чинило немогућим, на биралиштима је поразио етаблираног "владара" Мађарске, Виктора Орбана.

Његова побједа није само унутрашње политичко питање Мађарске; то је политички земљотрес чији се епицентар налази у Будимпешти, али чији се таласи наде и промјене осјете широм цијелог континента.

Зашто се Европа толико радује паду дугогодишњег мађарског премијера? Разлози су дубоки, стратешки и, прије свега, егзистенцијални за саму Европску унију.

Пријеко потребна побједа "европске идеје"

Бриселу је ова побједа требала као жедном вода. Након низа политичких "пораза", раста евроскептицизма, јачања радикалне деснице у неколико кључних земаља чланица и сталних унутрашњих трвења, европска идеја о заједништву и владавини права дјеловала је опасно рањиво.

Мађарова побједа је први велики, конкретан доказ у посљедње вријеме да проевропски курс и жеља за истинском демократијом и даље имају снагу да мобилишу масе и сруше аутократске системе.

Ово је јасан сигнал да грађани, када су суочени с корупцијом и изолацијом, ипак бирају европски пут. Брисел сада има прилику да консолидује своје редове и покаже да "европска породица" није само празна фраза, већ систем вриједности који се исплати бранити.

Није помогла ни директна подршка из САД-а

Тежина Мађарове побједе и Орбановог пораза постаје још јаснија када се сагледа шири међународни контекст кампање. Орбан је мјесецима градио имиџ глобалног лидера конзервативне деснице, а у финишу кампање покушао је искористити свој највећи међународни капитал, везе са Сједињеним Америчким Државама и новом америчком администрацијом.

Директна и нескривена подршка америчких конзервативаца кулминирала је доласком истакнутих фигура, па чак и потпредсједника САД-а Ј.Д. Венса, на предизборне скупове Фидеса. Та демонстрација силе требала је увјерити Мађаре да је Орбан играч свјетског калибра којег штити моћна Америка.

Ипак, мађарски гласачи су показали да им је домаћа реалност, економска стагнација, урушено здравство и мањак слобода, много важнија од страних аплауза и идеолошких представа. Пад Орбана упркос оваквој подршци јасан је показатељ да се демократска воља грађана не може купити међународним спонзорствима.

Крај московског "Тројанског коња"

Гледајући геополитичку слику, пораз Виктора Орбана истовремено је и један од најтежих политичких удараца за Владимира Путина на европском тлу у посљедњих неколико година. Русија је у Будимпешти годинама имала свог најпоузданијег, и често јединог, савезника унутар ЕУ и НАТО-а.

Орбан је редовно блокирао, успоравао или разводњавао европске санкције према Москви и пакете финансијске и војне помоћи Украјини. Његовим одласком с власти, Путин губи кључну полугу за опструкцију унутар европских институција. Европа слави јер сада може очекивати знатно кохерентнију, бржу и одлучнију спољну политику према истоку, без сталне пријетње мађарског вета.

На крају, Европа се радује јер се ослободила свог највећег унутрашњег критичара и саботера. Од свих евроскептика и популиста, ниједан европски лидер није успио толико дубоко и системски уздрмати саме темеље и јединство Европске уније као Виктор Орбан.

Његов концепт "илибералне демократије" био је директан изазов основним вриједностима на којима ЕУ почива.

Годинама је користио право вета не као инструмент заштите националних интереса, већ као средство уцјене за извлачење европског новца. Систематско урушавање независности правосуђа, медија и академске заједнице у Мађарској било је опасан преседан који је пријетио да се прелије и на друге чланице.

Поразом Виктора Орбана није само исписана нова страница мађарске историје. Затворено је једно мрачно и исцрпљујуће поглавље за цијелу Европу, остављајући простор за толико жељени европски ресет.

(Клиx) Фото: АП/Тањуг