Гдје се налазе најважније америчке базе у Европи?

Америчко војно присуство у Европи деценијама уназад представља кључ европске одбрамбене доктрине, преноси Еуронеwс.

Иако је Вашингтон најавио повлачење 5.000 америчких војника из Њемачке, војно присуство у овој земљи и даље је, појединачно гледано, најбројније на Старом континенту. 

Иако број америчких војника на европском тлу опада од краја хладног рата широм континента, и даље је присутно на десетине хиљада војника.

Америчке трупе на европском континенту распоређене су у више од 38 војних база. 

Број војника мијења се из мјесеца у мјесец због редовних ротација јединица и војних вјежби, тако да се на старом континенту налази између 80.000 и 86.000 војника, од чега 68.000 стално распоређених. 

Појединачно гледано, највише војника стационирано је у Њемачкој, која се након Другог свјетског рата наметнула као главно америчко чвориште у Европи.

Италија је, уз Њемачку, најважнија тачка, гдје је стационирано 12.500 војника у различитим ваздушним и поморским базама, и сматра се јужним сидром НАТО-а. 

Затим, по бројности, слиједе Велика Британија са 12.000, Пољска са 10.000, Шпанија са 7.000, као и Норвешка са 4.000 војника. 

А такође, америчке снаге присутне су и на територији Косова и Метохије, у бази "Бондстил", гдје се у овом тренутку налази 600 војника.

Њемачка је за САД незамјенљив логистички и командни оперативни систем. 

У Штутгарту се налазе двије од укупно 11 америчких борбених команди, ЕУКОМ и АФРИКОМ, одакле се координира свим америчким војним операцијама у Европи и у Африци. 

Ваздушна база Рамштајн је најважнија војна инсталација за САД, која служи практично као бензинска пумпа за сваки теретни авион који лети према Блиском истоку и Централној Азији, а у Графенверу се налази један од најмодернијих полигона за обуку на свијету, преноси Еуронеwс.

Италија је кључно чвориште за америчке операције у Средоземљу, Африци и на Блиском истоку. 

Ова земља служи као логистичка платформа која Америци омогућава пројекцију моћи далеко ван европских граница. 

Њен значај огледа се у ваздушној бази Авијано, која је једна од ријетких база са трајно стационираним борбеним ескадрилама, затим у бази Сигонела на Сицилији, која је кључна за надзор, логистику и операције са беспилотним летјелицама, као и у бази Грицињано, код Напуља, која је сједиште америчке Шесте флоте, која контролише операције у цијелом Медитерану.

Пољска и Румунија су данас кључне тачке источног крила НАТО-а.

Њихова улога се посљедњих година трансформисала из мјеста за повремене вјежбе у стална и високо опремљена америчка упоришта. 

Пољска је постала примарно логистичко и командно чвориште за источно крило НАТО-а и бедем према Русији.

У бази "Камп Кошћушко" у Познању смјештена је команда Петог америчког корпуса, што ову базу чини првом сталном америчком базом у Пољској.

Румунија је стратешки фокусирана на југоисточну Европу и стабилност у црноморском региону. 

База "Михаил Когалничану" кључна је платформа за ваздушне операције и надзор Црног мора, а важно је напоменути да Румунија служи као важна логистичка тачка која омогућава брзо пребацивање снага према Балкану и Блиском истоку. 

Оно што је заједничко за обје земље јесте да посједују систем Аегис Ашор, који чини интегрални дио антиракетне одбране НАТО-а. 

(Еуронеwс) Фото: Сцхреенсхот