Мађарски портал о "расипању новца": Како су потрошене милијарде из Будимпеште?

Нови већински власник Сзерéмсéг Ингатланфејлесзтő постала је компанија Галенс Инвест д.о.о., која је уједно и већински власник банке Наша Банка у Републици Српској. (Током владавине Виктора Орбана Мађарска је више пута давала контроверзну подршку Милораду Додику)

Мађарска агенција за развој извоза (скраћено ХЕПА, раније Мађарска национална трговачка кућа) не спада међу организације које су у јавности нарочито истакнуте.

Компанија која потпада под Министарство спољних послова и спољне трговине углавном је била под руководством Мађара Левентеа, бившег државног секретара, односно заменика министра спољних послова и спољне трговине Петера Сијарта.

Њена мисија је била да помаже мађарски извоз и дели разне врсте субвенција, пише Телеx.ху.

У теорији је требало да „ускочи“ када су мађарске компаније биле погођене Брегзитом, као и када су домаће фирме желеле да се шире ка регионима који су важни мађарској влади, попут Западног Балкана, Турске или Узбекистана.

У том оквиру су предузећа могла да добију средства, или макар партнерску канцеларију која је организовала наступе на сајмовима и припремала улазак на страна тржишта.

Међутим, и ова државна агенција је имала праксу доношења одлука и склапања уговора који су, иако вероватно нису били кривична дела, моралич­ки били упитни и добро осликавају функционисање система НЕР (Национални систем сарадње – модел уорављања који је увео Виктор Орбан).

Телеx.ху је навео неколико примера из рада ХЕПА-е у последњим годинама.

Од Узбекистана до Канаде

Кренимо од партнерских канцеларија: да ли сте чули за Аднана Полата?

Седамдесеттрогодишњи турски бизнисмен рођен у Ерзуруму је стални пословни партнер Иштвана Тиборча, Орбановог зета, и пријатељ у фудбалском кругу Виктора Орбана.

Полат је озбиљан играч – некада је био на челу познатог истанбулског спортског клуба Галатасарај, а у Мађарској је пре свега био укључен у послове са соларном енергијом.

Пословни модел двојца Полат–Тиборча типично је био да Полатове компаније развијају соларне пројекте, који би затим прелазили у власништво Иштвана Тиборча, а на крају их је откупљивала државна компанија МВМ Зöлд Генерáциó Зрт.

Све је то личило на гарантовани профит, државом подстакнут пословни ланац.

Али Полат је добијао и много новца од ХЕПА.

Државне институције које су се бавиле подршком извозу осмислиле су систем регионалних партнерских канцеларија у иностранству.

Оне су наводно биране кроз јавне ЕУ тендере, финансирала их је мађарска држава и бавиле су се прилично нејасним пословима.

Данас постоји пет таквих канцеларија:

Шангај (Кина)

Торонто (Канада)

Истанбул (Турска)

Београд (Западни Балкан)

Ташкент (Узбекистан)

Раније је постојала и канцеларија у Русији, али је након инвазије на Украјину 2022. ХЕПА неко време била у застоју, па ју је коначно затворила 2023.

Турска канцеларија је у систем ушла још 2016. године, када је тадашња директорка ХЕПА-е (тада још Мађарска национална трговачка кућа) Олах-Дучаи Жанет склопила уговор са фирмом АЛX Магyар–Тöрöк Керескеделми Кöзпонт Кфт., коју је водио бизнисмен Каракас Суат Гокхан.

Док су све остале канцеларије укупно коштале око 70 милиона форинти месечно, турска је сама имала такву врсту накнаде. У ХЕПА нико није имао објашњење за то.

АЛX је 2024. имао приход од 831 милиона форинти, што је приближно једнако годишњим ХЕПА накнадама. Једини власник фирме је Полат Холдинг из Истанбула, а Каракас Суат Гокхан се често појављивао као менаџер у другим Полатовим фирмама.

Тако је та фирма посредовала у турско–мађарске односе а 2025. ХЕПА је закључила да треба развијати и односе са Узбекистаном.

Поново је расписан тендер, али сада за нижи износ (19,6 милиона форинти). Уговор је потписао заменик директора ХЕПА Габор Петер Артнер са победничком фирмом Глобал-Про Цонсултинг Кфт.

И опет се појављује исти човек – Каракас Суат Гокхан, Полатов сарадник. Испоставило се да и за изградњу односа са Узбекистаном „најбоље знају“ турски бизнисмени.

ХЕПА је на упит новинара одговорила да су уговори додељени кроз отворене ЕУ тендере и да су изабрани најповољнији понуђачи.

„Главна саветница за Западни Балкан“

Олах-Дучаи Жанет је од 2015. до 2018. била директорка Мађарске национална трговачке куће.

Касније, директор ХЕПА-е Балаж Хеидрих 2019. је закључио консултантски уговор са Олах Жанет, која је у том тренутку била власница фирме Фöлдсзинт1 Кфт. из Етјека.

Олах Жанет је била једини власник те фирме, а за 6 милиона форинти постала је главна саветница за ширење на Западни Балкан. Касније је преко друге фирме остварила значајну зараду на одговарајућем тендеру.

Олах Жанет је била директорка правног претходника ХЕПА-е, Мађарске националне трговачке куће (МНКХ Зрт.), затим је током фазе расписивања једног западнобалканског тендера преко своје фирме Фöлдсзинт1 Кфт. имала уговор са ХЕПА.

Након истека тог уговора постала је директорка компаније Сзерéмсéг Ингатланфејлесзтő Кфт., која је 2019. године у оквиру западнобалканске подршке добила 3,86 милијарди форинти бесповратних средстава за пројекат изградње „вина, wеллнесс и конференцијског хотела“ у Карловцима, у оквиру приоритетне туристичке развојне зоне.

Адреса фирме била је иста као адреса Фöлдсзинт1 Кфт. у Етјеку (Кöкéнyес улица 17/а).

Додељена подршка од скоро четири милијарде форинти била је огромна у том програму – све остале фирме заједно добиле су само око половине тог износа.

Касније је портал Атлатсзо више пута писао о пројекту хотела Сзерéмсéг Ингатланфејлесзтő (Сремска компанија за развој некретнина д.о.о.” у Карловцима.

Изградња у почетку није ни започињала, а на крају је само око 10 одсто власништва остало у мађарским рукама, иако је мађарска држава преко ХЕПА-е уложила око 10 милиона евра у пројекат.

Нови већински власник Сзерéмсéг Ингатланфејлесзтő постала је компанија Галенс Инвест д.о.о., која је уједно и већински власник банке Наша Банка у Републици Српској.

(Током владавине Виктора Орбана Мађарска је више пута давала контроверзну подршку Милораду Додику)

ХЕПА је упитана и о пословима Олах Жанет, али на та питања није дала суштински одговор.

Мање и веће субвенције

ХЕПА је учествовала и у ЕУ програму помоћи фирмама погођеним Брегзитом. Међу 80 добитника били су и бизниси повезани са великим мађарским актерима попут Адама Матолчија, Иштван Сарас и Леринц Месарош.

Државна ревизорска институција (ÁСЗ) је касније утврдила бројне неправилности и закључила да је више од 1,2 милијарде форинти исплаћено незаконито.

Ревизија је показала да је било озбиљних пропуста и препоручила додатне истраге свих пројеката.

Заобилажење правила

Анализа ХЕПА уговора показује да је агенција често склапала уговоре са истим кругом адвоката, али кроз више мањих уговора.

Након 2022. уведено је правило да велики адвокатски уговори морају да буду одобрени од стране владе ако прелазе 20 милиона форинти годишње.

Уместо тога, ХЕПА је, по свему судећи, разбила велике уговоре на више мањих, испод тог прага, како би избегла обавезно одобрење.

Ако је то тачно, систем је практично „заобишао сам себе“, омогућивши наставак истих исплата без додатне контроле.

(Данас.рс)