Увоз и извоз БиХ: Суфицит остварен са само двије државе

- Више од 20 земаља је током пет мјесеци ове године у Босну и Херцеговину увезло производа вриједних више од 100 милиона КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Из којих држава Босна и Херцеговина највише увози робу?

Тако је, према овим подацима, од укупно 13,39 милијарди КМ увоза у пет мјесеци ове године највише увезено из Хрватске, и то за 2,67 милијарди КМ.

Слиједи Србија са 1,63 милијарде КМ, па Њемачка 1,14 милијарди КМ, те Словенија са 1,04 милијарде КМ.

Из Италије је стигло робе за 949 милиона КМ, Аустрије 688 милиона КМ, Турске 654 милиона КМ, Кине 615 милиона КМ, те Мађарске за 414 милиона КМ.

Пољска је увезла у БиХ робу за 385 милиона КМ, Низоземска 357 милиона КМ, Швајцарска 314 милиона КМ, Словачка 209 милиона КМ, а Чешка 189 милиона КМ.

Даље слиједи увоз из Белгије у вриједности од 158 милиона КМ, Румуније 144 милиона КМ, Шпаније 127 милиона КМ, Бугарске 125 милиона КМ, Сјеверне Македоније и Француске 105 милиона КМ.

 Ко су главни купци домаћих производа и гдје БиХ највише извози?

С друге стране, БиХ је у пет мјесеци ове године у 14 земаља извезла робу за више од 100 милиона КМ.

Највише је робе отишло у Хрватску, за 1,41 милијарду КМ, Њемачку 1,09 милијарди КМ, Аустрију 746 милиона КМ, Србију 714 милиона КМ, те Словенију 665 милиона КМ.

У Италију је извезено 534 милиона КМ, Црну Гору 232 милиона КМ, Низоземску 200 милиона КМ, Турску 175 милиона КМ, као и Чешку 164 милиона КМ.

У Француску је извезено робе за 141 милион КМ, у Швајцарску 140 милиона КМ, Мађарску 124 милиона КМ и Румунију 102 милиона КМ.

 Са којим државама БиХ остварује суфицит у размјени?

Од ових 20 земаља, Босна и Херцеговина је у периоду јануар - мај ове године имала суфицит у размјени само са њих двије: Аустријом и Француском.

"Када је ријеч о дефициту и суфициту с појединим земљама, ситуација је повољнија него што ти подаци показују када се примијени друга методологија и узму у обзир производи према поријеклу робе, а не земљи трговине, јер из великог броја држава БиХ увози робу посредно па то ствара илузију да је стварни увоз из тих земаља већи него што јесте", рекао је за "Независне новине" економиста Игор Гавран.

Зашто увозимо производе које можемо сами правити и каква нас економска будућност чека?

Према његовим ријечима, међутим, ове разлике по појединим тржиштима не мијењају слику укупно неповољног односа размјене са свијетом, а поготово не мијењају лошу структуру нашег извоза гдје се тек мали дио односи на финалне и производе високе додане вриједности.

"Из увоза се огроман дио односи на производе које или производимо или можемо производити у довољном обиму да задовољимо властите потребе. Посебан је проблем што тренутно трендови гашења индустријских капацитета попут индустрије кокса и челика наговјештавају само још горе резултате у будућности умјесто побољшања", нагласио је Гавран.

(Независне) Фото: Илустрација