Након избора нови удар на џепове грађана

– Иако званична статистика Централне банке Босне и Херцеговине биљежи успоравање укупне инфлације, грађани то не осјећају у свакодневном животу јер темељна инфлација остаје релативно висока, упозоравају економски стручњаци.

У пракси то значи да притисци на цијене више не долазе примарно од хране и енергије, већ из домаће економије – понајвише кроз раст цијена услуга и становања, категорија које се спорије прилагођавају и рјеђе појефтињују.

Економиста Игор Гавран истиче да је у протеклих пет година забиљежен драстичан скок трошкова живота, при чему су цијене појединих основних добара и услуга порасле и до 70 посто.

"Годишња стопа инфлације у БиХ званично износи нешто испод шест посто. Међутим, стварност грађана је другачија јер цијене производа и услуга од којих директно зависе и на које троше највећи дио дохотка расту знатно брже", наводи Гавран. Он упозорава и на додатни удар на буџете грађана након избора, када се очекује нови раст цијена електричне енергије и комуналних услуга.

Стручњаци подсјећају на честу заблуду у тумачењу статистике: када инфлација падне, примјерице са 6,8 на 5,6 посто, то не значи појефтињење, већ само да цијене настављају расти, али по нешто споријој стопи.

Професор економије Миленко Станић наглашава да кључни проблем БиХ више није увозна инфлација, већ ниска продуктивност, недостатак конкуренције и нереална јавна потрошња.

"Ове године имамо изборе и видимо измјене буџета са новим ставкама за потрошњу која није заснована на реалним приходима. Администрација мора смањити беспотребна давања и корупцију те ускладити реална примања с давањима", поручује Станић.

На оптимистичне прогнозе о даљем паду инфлације скептично гледа и економиста Адмир Чавалић, који сматра да такве процјене занемарују међународне околности и геополитичка превирања, попут сукоба на Блиском истоку и осцилација на тржишту енергената.

Аналитичари се слажу да без конкретних мјера власти – које би ишле у правцу обуздавања цијена и смањења производних трошкова – Босну и Херцеговину очекују озбиљни тржишни поремећаји, даљи раст цијена и додатни пад већ уситњене куповне моћи становништва.

(БН) Фото: Илустрација