Хакери трговачким ланцима из Српске украли пола милиона

Хакерске преваре у којима криминалци пресрећу пословну комуникацију компанија и лажним захтјевима мијењају податке за уплату постале су и у БиХ добро познат облик привредног криминала.

Посљедице се мјере стотинама хиљада, па и милионима марака.

Недавни случај у којем је компанија “Игман” из Коњица остала без 1,5 милиона КМ никако није усамљен, причају саговорници ЦАПИТАЛ-а, који објашњавају да се у посљедње вријеме догодило више таквих ситуација у којима су велике компаније остале без озбиљних средстава, док су само ријетки успјели да открију превару прије него што је новац пребачен.

Виша аналитичарка Глобалне иницијативе Анеса Аговић Ђозо каже да се једној домаћој компанији која остварује милионске приходе недавно догодила готово иста ситуација, са том разликом да је неко примијетио нелогичности.

Радник препознао покушај преваре

Компанија из Тешња је требало да уплати више од 400.000 долара једној турској фирми, али је у пар сати од слања фактуре до плаћања стигао е-маил у којем је партнер тражио промјену рачуна.

“Порука је изгледала потпуно аутентично, била је изузетно увјерљива, адреса пошиљаоца готово идентична оригиналној, а разлика се сводила на једну једину измијењену ознаку у е-маил адреси и нови број рачуна.

Управо је та мала разлика побудила сумњу запосленика, који је одмах контактирао пословног партнера и банку, те тако спријечио превару вриједну готово милион марака“, објаснила је Аговић Ђозо за ЦАПИТАЛ.

Ради се о Бусинесс Е-маил Цомпромисе превари (БЕЦ). Овај случај, као “Игман”, показују да сајбер криминалци данас више не нападају искључиво рачунарске системе, већ прије свега искориштавају људско повјерење.

Умјесто технички сложених напада данас они користе социјални инжењеринг, пажљиво прикупљају информације о компанијама и њиховим пословним партнерима, прате комуникацију или је увјерљиво имитирају, како би навели запосленике да новац уплате на рачун под њиховом контролом.

“Зато је веома важно да ниједна промјена банковних података не смије бити прихваћена искључиво на основу е-маил поруке. Све то мора да се поткријепи и телефонским позивом и директним контактом са одговорном особом“, каже Аговић Ђозо.

За разлику од класичних представа о хакерским нападима, циљ ових превара није пробој у банкарски систем, већ компромитовање пословне комуникације између двије компаније и искориштавање повјерења запослених који одобравају плаћања.

Нападач дуго борави у систему

Овакав примјер показује да није пресудна софистицираност напада, већ и пажња запосленика. Управо зато се данас, уз техничке мјере заштите, највећи нагласак ставља на едукацију запослених и успостављање интерних процедура за провјеру промјена у финансијским трансакцијама.

Стручњак за сајбер безбједност и дигиталну форензику Бранко Петровић каже да се овакве ствари нон-стоп дешавају, али да се понекад деси да неки заинтересовани запослени примијети промјену и на вријеме спријечи катастрофу.

Петровић наводи да два велика трговачка ланца из Републике Српске нису успјела на вријеме открити превару и да су остала без више од пола милиона марака.

“У Коњицу се десила стандардна превара. Фирма у Тешњу прошла је боље јер је неко схватио да није све чисто. Трговачки ланци који су остали без новца то нису успјели да примијете раније. Најбитније је знати, а то се често заборавља, да је нападач био дуго прије тога у систему или једне или друге фирме, да је пратио њихову преписку и чекао моменат плаћања да искористи тренутак“, каже Петровић.

Радило се о “пхисхинг” нападу у којем је кориштена “ман-ин-тхе-миддле” ситуација, у којем нападач пресреће комуникацију између двије стране и представља се свакој од њих као легитимни саговорник.

Крађа се може зауставити

“Једна од те двије фирме је сигурно хакована, или ова у БиХ или она у Турској. У моменту плаћања нападач је знао када треба да пошаље обавјештење са лажним изговором да су грешком послали стари рачун или да имају нови. То се не може радити без “боравка” у систему фирме и праћења њиховог рада“, каже Петровић.

Када се трансакција и догоди, она се може зауставити, а новац вратити преко надлежних органа и механизама заштите. Петровић каже да криминалци често користе рачуне отворене у банкама у Шпанији, Пољској и Холандији, гдје је, према његовим ријечима, могуће отворити рачун на даљину.

“Зато се тамо често отварају рачуни са лажним документима купљеним преко даркwеба, а новац се извлачи куповинама преко интернета. Таквих примјера смо имали у протеклој години. Ово се може спријечити или открити благовремено ако фирма има безбједносне механизме, пази на логовање, локације и слично“, каже Петровић.

Додаје да ако се прати логовање на њиховим серверима, онда се у сваком тренутку зна ако је у систем покушао да уђе неко ко није на познатој локацији или користи ВПН који није познат и који је поставио безбједносни тим.

Тренд који биљеже домаћи стручњаци потврђују и међународна истраживања.

Глобални индекс организованог криминала за 2025. годину упозорава да финансијски криминал данас представља најраспрострањеније криминално тржиште у свијету, при чему се међу најсофистициранијим облицима сајбер-омогућених превара изричито наводе и Бусинесс Е-маил Цомпромисе (БЕЦ) преваре.

Њихова привлачност за организоване криминалне групе лежи у чињеници да захтијевају релативно мале трошкове, носе низак ризик откривања, а могу резултовати милионским финансијским губицима.

(Цапитал) Фото: БН