Гдје је "челична метла" да почисти јавна предузећа?

Смјењују се премијери, али обећања остају иста. Увести ред у јавна предузећа и установе, санкционисати нерад и зауставити страначко запошљавање. Ипак, најаве такозване „челичне метле“ у Републици Српској годинама се понављају, док конкретни резултати изостају.

Још 2009. године тадашњи премијер Милорад Додик наредио је да се врата зграде Владе закључају у осам часова, па су десетине запослених који су закаснили остали напољу. Годинама касније, бивши премијер Радован Вишковић најављивао је санкције директорима који запошљавају без сагласности Владе.

„Неће нико више моћи да доведе свог страначког колегу за ручицу и да га тамо негдје запосли. Гдје год примјетимо да је један запослени више, а морају их све пријавити кроз Пореску управу, тај директор истог дана биће санкционисан. Истог дана. Не занима ме из које партије долази“, рекао је Вишковић. 

Да проблема са запосленима у јавном сектору има, није крио ни Саво Минић. Још као министар пољопривреде најављивао је провјере за више од 400 запослених у „Шумама Републике Српске“ са потврдама о умањеној радној способности. Међу њима су били и радници који због алергија на жир и друге материјале нису могли да обављају послове у шуми.

„Желим да најавим свима који имају те потврде о умањењу опште радне способности, а да су издате са одређених приватних клиника, да ће бити предмет провјере државних јавних институција. Сигурно је да ће када утврдимо злоупотребе бити неко санкционисан. Када узмемо тај број, 420 таквих радника имамо“, упозоравао је Минић. 

Најављиван је и обрачун са запосленима који примају плату, а не долазе на посао. Међутим, из Транспаренси интернешнела БиХ тврде да најављене чистке нису дале резултате. Умјесто „челичне метле“, каже Дамјан Ожеговић, услиједило је нешто сасвим друго.

„Ми не да нисмо добили челичну метлу, ми смо добили златну кашику, будући да су сви они нерадници које су прозивали највише рангирани функционери у Републици Српској, изгледа само награђени за оно за шта су прозивани“, каже Ожеговић. 

Отказа нерадницима у јавном сектору није било, сматра Ожеговић, из разлога што о њиховом запошљавању, као и санкционисању, не одлучују институције, већ партије на власти. 

„Видимо да се у јавном сектору још више људи запошљава, да нико није добио отказ, нису вођени никакви дисциплински поступци. Управо у овом периоду прије избора можемо очекивати још додатног запошљавања кадра, који ће бити лојалан, не јавним институцијама, већ политичким партијама које их заправо ту запошљавају“, објашњава Ожеговић. 

Обећања о уређењу скупог и неефикасног јавног сектора тако се понављају из мандата у мандат. Премијери, министри и предсједници најављивали су контроле, санкције и отказе. Али, ако су управо јавна предузећа и установе годинама служили за страначко запошљавање, поставља се питање, може ли уопште власт „челичном метлом“ почистити систем који је сама стварала?

(БН) фото: БН