Стенограм из 2007. године потпуно разоткрива Додика: Како је СНСД предложио и подржао Ешдаунов закон о државној имовини

Док Милорад Додик и његов СНСД данас 'грме и пјене' од бијеса чим се спомене  термин 'државна имовина' и куну се да бране Републику Српску 'од Сарајева и ОХР-а', у ствари су парламентарци из СНСД-а најзаслужнији што је закон из 2005. године с којим је тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун наметнуо правила о забрани располагања државном имовином до коначног усвајања законског рјешења о том питању, потврђен у Парламенту БиХ.

Те чињенице СНСД данас жели побити и сакрити, а на ове тешке обмане јавности је подсјетио професор Милан Благојевић, кандидат СДС-а за државни парламент на предстојећим опћим изборима.

Благојевић је подсјетио на те чињенице, а Рапорт је 'извукао' аутентичне стенограме са сједница оба дома Парламентарне скупштине БиХ  из марта 2007. године.

Оно што у њима пише је прави 'политички хит' који је у ствари лансирао сам СНСД и данас ти стенограми су у ствари најочитији доказ како СНСД 'преко ноћи мијења плоче'.

Прије самог садржаја стенограма који разоткривају како је СНСД био највећи бранилац одлука високог представника, треба подсјетити да је у марту 2005. године тадашњи високи представник Педи Ешдаун наметнуо Закон о привременој забрани располагања државном имовином БиХ.

Додикова екипа преузела Ешдаунов текст и послала га у процедуру

С тим Законом он је ставио 'катанац' на државну имовину и то све непокретности  и то земљиште, зграде, објекте, које припадају БиХ на основу међународног Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, као и сву непокретну имовину на којој је право располагања и управљања имала бивша Социјалистичка Република БиХ до 31. децембра 1991. године.

Тим законом је строго забрањено било какво директно или индиректно преношење власништва над тим некретнинама. Дакле, држава је уписана као власник, а ентитети и опптине нису могли продавати или крчмити ту имовину без одобрења посебне Комисије. Закон је требао важити привремено, док домаћи политичари не донесу свој закон на основу препорука те Комисије.

Прошле су двије године од тог наметања, и на сједници Представничког дома 15. марта 2007. године, на дневни ред, и то по хитном поступку, стигао је Захтјев посланика Бериза Белкића, Милорада Живковића и Нике Лозанчића за разматрање Закона о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине по хитном поступку, у складу с чланом 127. Пословника.

У том случају радило се о закону који је наметнуо Ешдаун, а да га усвоји и Парламент БиХ предложио је уз друга тадашња два члана Колегија, нико други него Милорад Живковић, тадашња главна парламентарна перјаница СНСД-а.

Живковић бранио процедуру и држао лекције опозицији

Увидом Рапорта у стенограм те сједнице, посланици тадашње опозиције из Републике Српске  Момчило Новаковић из СДС-а и Јован Хаџи Митровић, одмах су 'скочили'  и рекли да неће подржати закон јер је то преписана наметнута одлука високог представника. Митровић је питао зашто предлагачи нису направили нови закон, без преамбула високог представника, јер се овако како је казао 'отварају врата ОХР-у да нам вјечито намеће шта хоће.'

Али, на то је СНСД-ов предлагач Милорад Живковић изашао за говорницу, махао правилницима и бранио уврштавање Ешдауновог  закона у домаћи систем. Рекао је дословно ово:

"Јединствена правила за израду правних прописа у Институцијама БиХ, гдје се у члану 56. и члану 47. стриктно наводи како се закони од стране Високог представника доносе, при чему се каже да закон о усвајању садржи назив одлуке које Високи представник за БиХ прогласио, написан број службеног гласника итд., итд., тако да је ово све урађено онако правнички како треба да се уради. Ми ту нисмо имали никакав маневарски простор", тврдио је тада Живковић, који је додуше казао да након тога није спреман да дигне руку за било који закон који доноси високи представник, али је тај ипак подржао.

Душанка Мајкић у Дому народа: 'Људи, гласајмо, то нама одговара!'

Само петнаест дана касније, тачније 30. марта 2007. године, иста прича се сели у Дом народа и закон Закон о забрани располагања државном имовином долази пред државне делегате. Опет се опозиција буни, Слободан Шараба из СДС-а говори да он не може прихватити преузимање наметнутих закона 'јер се тако ствара култура зависности од ОХР-а.'

Али, тада делегаткиња СНСД-а, Душанка Мајкић држи говор у којем објашњава делегатима да им итекако одговара да усвоје закон о државној имовини како би постао домаћи. Ево шта је тачно изјавила:

"Ја бих хтјела више, овај, можда као објашњење које дугујемо делегатима овог дома, да су одлуке које је Високи представник дјеловао, значи, умјесто домаћих органа власти, донесене као привремене и захтијева се од домаћих органа власти да их усвоје. А да их усвоје, требамо због тога да бисмо могли да их мијењамо. Све док су у изворном облику усвојене, наметнуте, уствари, од ОХР-а, од стране Високог представника, оне не могу да трпе промјене. Дакле, потреба је овог дома, ове парламентарне скупштине да прихвати ове законе, чиме их проглашава својим и истог момента може да врши промјене на њима. То је разлог због чега нама одговара да данас усвојимо ове промјене", казала је Мајкић у Дому народа сад већ далеке 2007. године. 

И , након тог њеног објашњења, резултат гласања у Дому народа ПСБиХ је био да је 14 делегата било за, а један, и то из СДС-а, против.

Тако су забрана и дефиниција државне имовине БиХ добиле пуни домаћи легитимитет, уз аминовање и печат СНСД-а.

Представа за јавност и лични интереси

Зато, када данас слушамо Додика и његову екипу 'преливода' како галаме, пријете одцјепљењем, не дају ни да се спомене државну имовину и тврде да БиХ нема ниједан квадрат земљишта, само их треба подсјетити на сједнице оба Дома ПСБиХ из 2007.године на којима су не само гласали за забрану располагања државном имовином док се статус те имовине не ријеши јединственим, државним законом, него су га и упутили у парламентарну процедуру.

Безобразни и бахати покушаји СНСД-а да избришу  своју политичку историју само су доказ њихове дволичности и лицемјерја.

Ако се томе придода и велика вјероватноћа да им је нови став о  државној имовини очигледно алат за политичку трговину нарочито с САД у контексту Јужне плинске интерконекције или могуће и рудних богатстава које је Додик отворено нудио Американцима иако нема никакво право над том имовином, онда је потпуно јасно о каквој се овдје политици искључиво личних интереса ради.

(Рапорт)