Српска се вртоглаво задужује по зеленашким каматама

Према званичним информацијама из Владе, Република Српска ће у сљедеће 3 године да се задужи за нових 6,4 милијарде марака. Док власт увјерава како задужења значе да да се Републици Српској вјерује на финансијском тржишту, економисти упозоравају да власт пробија све рекорде када су у питању камате по којима власт задужује грађане Републике Српске. Упозоравају да би будућа задужења могла бити и још скупља од овогодишњих.

Година прескупих задужења и рекордно високих камата, у којој Република Српска не престаје убрзано да се задужује. Иако власт тврди да су задужења доказ повјерења кредитора у Републику Српску, услови по којима добијамо кредите то демантују.

Крајем марта власт се у Великој Британији задужила за скоро милијарду марака по каматној стопи од 6,25%. Власт је Републику Српску крајем априла на Лондонској берзи задужила за скоро пола милијарде марака по каматној стопи од 6,37%. У јулу ове године је објављено да се Влада задужила у Америци за 391 милион марака по каматној стопи која уз шетстомјесечни ЕУРИБОР износи 7,19%.

Без обзира на високе камате, представници власти мјесецима тврде да задужења у Америци и Великој Британији доказују да Република Српска има кредибилитет у иностранству. То је неколико пута ове године поручила и министар финансија Зора Видовић.

"Замислите стећи повјерење на Лондонској берзи да вам неко купи папире малој економији која има милион људи и која није држава и остварити камату од 6,2", поручила је Видовићева.

Овакве камате не показују никакав кредибилитет, каже економиста Зоран Павловић и наводи да овакви кредитни услови приличе земљама трећег свијета.

"Платити камату преко 7% на међународном тржишту – то је у граници лихварске камате. Навешћу примјер гдје је Словенија пласирала обвезнице на Пекиншкој берзи и цена је била 1,98% тако да ако погледате та два распона она је јасно да постоји могућност, али да за то морате имати перформансе", каже Павловић.

Посебно је питање гдје ће отићи тај новац? Економиста Миленко Станић каже да је погубно што прескупа задужења на крају буду усмјерена у текућу потрошњу и покривања бројних афера преко леђа грађана. Подсјећа да износи задужења у једној години вртоглаво расту.

"Проблем је је заиста што ми смо до 2000. на годишњем нивоу се задуживали испод 100 милиона КМ, па смо касније прешли на износе од 100 или 200 милиона марака. Од 2010. смо прешли на задуживања на годишњем нивоу од неких 500, 600 или 700 милиона и сад видимо и ове године, али и у плановима који се праве за наредне 3 или 4 године да је ниво годишњег задужења преко милијарду односно 2 милијарде конвертибилних марака", каже Станић.

Народна скупштина је у јуну ове године измијенила одлуку о дугорочном задуживању Републике Српске за 2026. годину и лимит за ову врсту задужења са 1.7 милијарди подигла на скоро 2 и по милијарде марака.

(БН)