Требиње: Обилазница - 14 година дуга сага лажних обећања

Пријеко потребно саобраћајно растерећење Требиња претворило се у четрнаестогодишњу сагу о пробијеним роковима, сумњивим инжењерским рјешењима и милионским дуговима. Пројекат који је још у септембру 2012. године помпезно најављен у „три брзе фазе“, данас стоји заглављен у херцеговачком кршу, док је рачун за магистрални правац умјесто јавног предузећа задуженог за путеве гурнут на терет енергетског гиганта.

У мору деценијских обећања временом се потпуно изгубио појам о томе шта се заправо ради и докле се на терену стигло, што је својевремено неспретно потврдио и сам Милорад Додик током посјете Требињу 2023. године:

„Обилазница која је једним дијелом завршена, а други, други дио, односно трећи дио, како се већ зове, нападнута…“
Иако су радови на источној обилазници поново активирани тек прошле године, на терену су одмах испливале крупне грешке. По оцјени струке, суштина проблема лежи у политичкој измјени првобитне трасе.

Према предратном пројекту, обилазница је била краћа за пун километар, а мост преко Требишњице требало је да има дужину од свега 220 метара. Умјесто тога, усвојено је рјешење које пркоси логици струке, упозорава дипломирани инжењер геодезије Момчило Фржовић:

„Ово није нормална ситуација – да се пројектује мост преко ријеке Требишњице дужине 484 метра који иде уздуж уз ријеку, не окомито, не приближно окомито, него скроз укосо уз ријеку. За исту обилазницу, у варијанти која је резервисана прије рата, мост је био предвиђен од око 220 метара. Сад замислите два пута дужи мост – овај мост би могао да премости и Дунав на одређеним дионицама.“

Нови план донио је и огромне усјеке у стијенама, те прескупу експропријацију земљишта. Чак и да је мост завршен, саобраћај кроз њега не би имао куда – земљани радови према Подгљивљу и Билећи нису ни почели, док дионица према Херцег Новом годинама стоји нетакнута.

Цијена самог објекта у међувремену је драстично порасла.

„Тај мост има своју вриједност, са ПДВ-ом прелази 12 милиона марака. Ако би се то подијелило према распонима, он би сигурно био испод половине вриједности, што значи да се са тих пет милиона марака могло штошта направити. Али бахата власт нерационално управља јавним новцем“, истиче Фржовић.

Застоји у радовима имају јасан узрок – недостатак новца и начин финансирања. Иако магистралне правце по закону граде и одржавају ЈП „Путеви Републике Српске“, вишемилионски трошак сваљен је на ЗП „Хидроелектране на Требишњици“ (ХЕТ). Тај наметнути терет довео је некада најузорније предузеће у озбиљне финансијске проблеме и блокаде.

„Због погрешног газдовања и управљања системом огроман број пословних сарадника не може да наплати обавезе, већ мора да иде тужбама. Због тога су забринути грађани Требиња и запослени који су навикли да све функционише како треба, а дошли су у ситуацију да њихова дјеца немају осигурање, а раде у најузорнијем предузећу које је било у БиХ“, упозорава Фржовић.

На питања о томе шта се дешава на градилишту, извођач радова „Интеграл инжењеринг“ новинаре је упутио на инвеститора. Из управе ХЕТ-а, с друге стране, до објаве овог текста нису одговорили на питања о доспјелим дуговањима према извођачу, пробијеним роковима, оправданости вишеструко скупљег моста, као ни о проблемима са уплатама доприноса за раднике.

Иза зида ћутања крије се и отворен правни сукоб. Како незванично сазнајемо, спор између инвеститора и извођача већ је завршио пред Окружним привредним судом у Требињу, гдје извођач тужбом потражује око 1,7 милиона марака на име неисплаћених радова и разлике у цијени.

Док се одговорни бране ћутањем, а партнери споре пред судом, мост од 12 милиона марака остаје сам у херцеговачком кршу – без приступних путева, без саобраћаја и без назнака када ће обилазница коначно бити завршена.

(БН) Фото: БН