20 нереализованих инвестиција у Српској од 10,6 милијарди КМ

Велике најаве, милијарде марака улагања и обећања о новим радним мјестима, развоју енергетике и пунијим буџетима – а иза многих пројеката остали су вишегодишњи застоји, неизграђени објекти и јавни новац потрошен на откуп концесија. ЦИН је објавио интерактивну мапу 20 нереализованих страних инвестиција у Републици Српској, чија је најављена вриједност најмање 10,6 милијарди КМ.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) представио је у Бањалуци нову интерактивну „Мапу нереализованих страних инвестиција“, која приказује 20 великих пројеката из области енергетике и индустрије најављених током претходне двије деценије.

Према подацима ЦИН-а, вриједност најављених инвестиција износи најмање 10,6 милијарди КМ, док значајан дио пројеката никада није реализован или је њихова реализација годинама одгађана.

Мапа садржи податке о локацијама, инвеститорима, уговорним странама, вриједности најављених улагања, стварно реализованим улагањима и документацији на основу које је истраживање урађено. Подаци су ажурирани у августу 2026. године.

ОД МИЛИЈАРДИ И НОВИХ РАДНИХ МЈЕСТА ДО НЕИЗГРАЂЕНИХ ОБЈЕКАТА

Истраживање новинарки ЦИН-а Ренате Радић Драгић и Милене Митровић показује да се код више пројеката понављао сличан образац.

Инвестиције су најављиване као стратешки послови који ће донијети развој енергетског сектора, нова радна мјеста и додатне приходе за буџет.

За многе од њих, међутим, радови нису почели или су остали у почетној фази.

ЦИН наводи да су бројне инвестиције биле планиране кроз концесије додијељене на период од 30 и више година, али да након година мировања поједини инвеститори нису реализовали најављене пројекте.

У неким случајевима концесиона права или фирме које су их држале касније су откупљиване јавним новцем.

Новинарка Рената Радић Драгић истакла је да су током двије деценије највиши званичници Републике Српске пословне аранжмане са руским партнерима представљали као велики политички и економски успјех.

Према налазима ЦИН-а, очекивани ефекти тих инвестиција у низу случајева нису остварени.

МИЛИЈАРДА МАРАКА УЛАГАЊА, А ВИШЕ ОД 300 МИЛИОНА КМ ИЗ БУЏЕТА

Посебан дио истраживања односи се на руског бизнисмена Рашида Сардарова и његове пројекте у енергетском сектору.

ЦИН наводи да су му најављиване инвестиције вриједне око милијарду КМ, укључујући изградњу енергетских објеката, али да ти пројекти нису реализовани у планираном обиму.

Истовремено, према подацима ЦИН-а, Влада Републике Српске је за двије фирме повезане са Сардаровом исплатила укупно око 309 милиона КМ.

Највећи дио односи се на откуп компаније „Цомсар Енергy Република Српска“, за коју је Влада Републике Српске у новембру 2025. платила 240,5 милиона КМ.

ЦИН је објавио да је чак 181,9 милиона КМ исплаћено унапријед – прије потписивања уговора и прије него што је новац био обезбијеђен у буџету. Средства су касније обезбијеђена ребалансом и кредитним задужењима.

Други посао односио се на „Цомсар Енергy Хидро“, који је откупљен за 68,6 милиона КМ.

Тако је укупни износ који је, према истраживању ЦИН-а, јавним новцем издвојен за двије Сардаровљеве компаније достигао око 309,2 милиона КМ.

УГЉЕВИК 3 НИЈЕ ИЗГРАЂЕН, А ИНВЕСТИЦИЈА ЈЕ ВРИЈЕДИЛА ВИШЕ ОД МИЛИЈАРДУ

Један од пројеката приказаних на ЦИН-овој мапи јесте изградња и кориштење Термоелектране „Угљевик 3“.

За овај пројекат била је најављена инвестиција од 1,061 милијарду КМ.

Концесија је додијељена крајем 2013. године компанији „Цомсар Енергy Република Српска“, чији је већински власник био повезан са Сардаровом.

Према бази ЦИН-а, до 2026. године термоелектрана није изграђена. Једнократна концесиона накнада износила је око 4,5 милиона КМ.

ЦИН наводи да су управо овакви пројекти представљани као велики развојни послови, док су се њихове најављене инвестиционе вриједности мјериле стотинама милиона или милијардама марака.

РАФИНЕРИЈЕ У БРОДУ И МОДРИЧИ СА ВИШЕ ОД МИЛИЈАРДУ КМ АКУМУЛИРАНИХ ГУБИТАКА

Истраживање се не односи само на Сардарова.

ЦИН је посебно анализирао приватизацију нафтног сектора Републике Српске и пословање рафинерија у Броду и Модричи.

Према ЦИН-у, двије деценије након најаве стратешког партнерства, Рафинерија нафте Брод и Рафинерија уља Модрича имају више од милијарду КМ акумулираних губитака.

ЦИН наводи да су послови са руским партнерима почетком периода представљани као аранжмани који би требало да допринесу развоју нафтног сектора, повећању буџетских прихода и запошљавању.

Истраживање закључује да очекивани ефекти нису остварени у обиму који је био најављиван.

ЈАВНИ НОВАЦ ЗА КОНЦЕСИЈЕ КОЈЕ НИСУ ДОНИЈЕЛЕ ОЧЕКИВАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Према подацима објављеним у ЦИН-овој бази, Влада Републике Српске је до сада откупила најмање четири концесиона предузећа за више од 329 милиона КМ.

Од тога је за двије компаније повезане са Сардаровом плаћено 309 милиона КМ, док је за концесионо предузеће „Бистрица“ издвојено 20 милиона КМ. За још једно предузеће, „Хyдро Поwер Гроуп“, ЦИН наводи да износ исплаћеног новца није познат.

Примјер „Бистрице“ такође показује проблем дуготрајне реализације.

Четири хидроелектране на ријекама Бистрици и Јањини најављене су инвестицијом од 106 милиона КМ, али до 2026. године нису изграђене. Концесионо предузеће „Бистрица“ продато је 2019. године „Хидроелектранама на Дрини“ за 20,7 милиона КМ.

ОБЕЋАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ОСТАВИЛЕ ИЗА СЕБЕ МИЛИЈАРДЕ НА ПАПИРУ

ЦИН-ова мапа тако показује да проблем није везан за само један пројекат или једног инвеститора.

На списку се налазе различити енергетски и индустријски пројекти, од термоелектрана и хидроелектрана до истраживања и експлоатације нафте и других природних ресурса.

Примјер истраживања нафте и гаса у Републици Српској показује разлику између најављене и остварене вриједности улагања: пројекат компаније „Јадран-Нафтагас“ процијењен је на 345 милиона КМ, док је према ЦИН-овој бази стварно улагање износило 19,5 милиона КМ. Комерцијално исплативе резерве нису пронађене, а истраживање је суспендовано 2025. године.

Управо такве разлике између обећаних улагања и стварних резултата чине основу ЦИН-ове нове базе.

ЦИН ОБЈАВИО И ДОКУМЕНТЕ, УГОВОРЕ И АНЕКСЕ

Циљ мапе није само приказивање вриједности пројеката.

ЦИН је јавности ставио на располагање и дио документације кориштене током вишегодишњег истраживања, укључујући уговоре, анексе и документе повезане са преносом власништва и концесионим правима.

Из ЦИН-а наводе да су током истраживања наилазили на потешкоће у добијању података о стварној реализацији уговора, улагањима, дуговима и производњи.

Нова база омогућава грађанима да на једном мјесту погледају гдје су пројекти најављивани, ко их је уговарао, колико је требало да коштају и шта је од њих на крају реализовано.

(Бука) Фото: БН